Izvor: RTS, 04.Maj.2014, 12:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Komemorativni skup u Jasenovcu
Genocid i zlo koje se dogodilo u jasenovačkom koncetracionom logoru nikada ne smeju biti zaboravljeni, poručio hrvatski državni vrh na obeležavanju 69. godišnjice proboja logoraša iz tog ustaškog stratišta.
Na komemoraciji u Spomen području Jasenovac, predsednik Hrvatske Ivo Josipović rekao je na da se u Jasenovcu dogodio genocid koji se ne sme zaboraviti i koji nikad neće prestati da boli.
"Jasenovac je jedno od mesta koja ostaju zauvek u kolektivnom sećanju >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << iako je stvoreno s ciljem da bude mesto zaborava, stratišta", naglasio je Josipović i ocenio da su oni koji su Hrvatsku želeli da stvore na zločinu, učinili zlo hrvatskom narodu.
Josipović je rekao da žali što se takav zločin dogodio u ime hrvatske državnosti.
"Tu su ljudi bili krivi i mučeni jer su bili krivog svetonazora i vere, jer nisu sledili pravi, pod navodnicima svetonazor", rekao je Josipović i dodao da je tokom Drugog svetskog rata ogromna većina hrvatskog naroda bila protiv takve ideologije i zločina.
"Dugujemo sećanje svakoj pojedinačnoj žrtvi koja je ovde i drugde stradala. Zlo nikada ne sme da bude izgovor za drugo zlo. Ovo mesto mora da bude štit protiv zla", naglasio je predsednik i upozorio da su "zameti fašizma i drugih totalitarnih ideologija latentna pretnja", posebno u velikim ekonomskim krizama.
Premijer Zoran Milanović poručio je da Jasenovac mesto koje podseća na "zlo u čoveku u koje ne veruješ dok se ne dogodi".
"Zločini su ovde bili ne u ime naroda, jer ja pripadam tom narodu, nego države (tzv. Nezavisna Država Hrvatska) koje nema u hrvatskom Ustavu, nikad je nije bilo i nikad je neće biti.Ta država nije bila nezavisna, bila je instrument sile i represije, ali za mene nije bila Hrvatska", naglasio je Milanović i dodao da se u toj državi provodio teror nad manjinama pre nego što je Nemačka napala SSSR.
"Ubice i zločinci odavno su mrtvi, a ako je neko živ, neka mu je nemirna starost. Međutim, oni koji danas šire simpatije prema onima koji su to činili, bude u ljudima zlo", istakao je premijer i poručio da je moderna Hrvatska , kao članica EU i država koja promoviše prava manjina, jamac da se takvo zlo više ne sme dogoditi.
Leko: Fašizam još nije poražen
Predsednik Sabora Josip Leko naglasio je Jasenovac trajna opomena i upozorenje. On je upozorio da ni današnji svet nije potpuno lišen zla. "Još nisu potpuno poražene ideje fašizma, a one koji ih recikliraju osudila je istorija", naglasio je Leko.
Uz preživele logoraše i državni vrh, komemoraciji su prisustvovali, predstavnici diplomatskog kora, crkvenih zajednica, nacionalnih manjina i antifašističkih udruženja.
Komemoracija se održava u znak sećanja na 22. april 1945, dan proboja zatočenika iz jasenovačkog logora i u počast stradalim i preživelim zatočenicima tog najvećeg koncentracionog logora u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj.
Kako navodi Hina, u proboj je krenulo 600 logoraša, a preživelo ih je samo stotinak. Preostali, koji nisu krenuli u proboj, ubijeni su i spaljeni. Istog dana 1945. počeo je i proboj zatočenika Kožare, dela logora u mestu Jasenovcu. Proboj je preživelo njih 11.
Koncentracioni logor Jasenovac od avgusta 1941. do 22. aprila 1945. bio je logor smrti u kojem su ubijani muškarci, žene i deca zbog svoje verske, nacionalne ili ideološke pripadnosti.
Prema rečima profesora Srboljuba Živanovića, Komisija za istinu o Jasenovcu je kao nezavisno telo 2008. godine utvrdila da je u Jasenovcu stradalo nešto više od 700.000 Srba, 23.000 Jevreja i oko 80.000 Roma.
Prema nepotpunim podacima, Komisija je saopštila da je u NDH u logorima za decu, stradalo 42.791 srpsko dete, 5.737 romske i 3.710 jevrejske dece, uzrasta do 14 godina.
Međutim, prema hrvatskim izvorima, do sada je utvrđeno da je na desetak lokaliteta toga logorskog kompleksa ubijeno više od 83 hiljada ljudi, od čega više od 20 hiljada žena, 20.101 dete do 14 godina. Žrtve su bile Srbi, Romi, Jevreji, Hrvati, antifašisti.
Hina navodi da iako Javna ustanova Jasenovac stalno radi na utvrđivanju broja žrtava, "njihov konačan broj ostaće nepoznanica jer su mnogi od logoraša ubijeni čim su dovedeni, pre nego što su bili evidentirani".
Danas su od logorskih građevina ostali samo temelji, koji su sačuvani pod zemljom, a njihove lokacije su, prema rešenju Bogdana Bogdanovića, obeležene humkama i udubljenjima u zemlji.
