Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 11.Jul.2010, 10:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Komemoracija u Potočarima kod Srebrenice

SREBRENICA -

Danas, 11. jula, navršava se 15 godina od ulaska snaga Vojske Republike Srpske (VRS) u Srebrenicu, muslimansku enklavu u istočnoj BiH koja je formalno bila pod zaštitom Ujedinjenih nacija i u kojoj je, potom, izvršen masakr nad stanovništvom.

U Memorijalnom centru Potočari kod Srebrenice danas će biti održan komemorativni skup na kome će se obeležiti 15 godina od stradanja Bošnjaka u julu 1995. godine i obaviti sahrana 775 identifkovanih srebreničkih >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << žrtava.

Prema najavama organizatora, komemoraciji u Potočarima će, pored zvaničnika BiH, predsedavajućeg Predsedništva BiH Harisa Silajdžića i hrvatskog člana Željka Komšića, biti i predsednici Srbije Boris Tadić, Crne Gore Filip Vujanović, a očekuje se i prisustvo visokih zvanicncika Hrvatske, Makedonije, i Slovenije.

Komemorativnom skupu prisustvovaće i visoki predstavnik u BiH Valentin Incko, kao i durgi predstavnici međunarodnih organizacija u BiH i predstavnici diplomatskog kora.

Delegaciju SAD predvodiće ambasador u BiH Čarls Ingliš, a u njoj će, prema odluci američkog predsednika Baraka Obame, biti i ambasadaor za pitanja ratnih zločina Stiven Rep i specijalni pomoćnik američkog predsednika i viši direktor za multinacionalne poslove i pitanja ljudskih prava u Nacionalnom veću bezbednosti SAD Samanta Pauer (Samantha Power).

Očekuje se dolazak i visokih zvaničnika iz evropskih zemlja, premijera Turske Redzepa Tajipa Erdogana, ministra inostranih poslova Francuske Bernara Kušnera i drugih.

Još nije poznato da li će komemoraciji prisustvovati zvaničnici RS, kao i srpski predstavnici u zajedničkim institucijama BiH.

U Memorijalnom centru Potočari održaće se i zajednička sahrana (dženaza) 774 Bošnjaka, koju će predvoditi poglavar islamske zajednice u BiH Mustafa Cerić, i jednog katolika, koji će biti sahranjen po verskom katoličkom obredu.

U julu 1995. godine u akciji VRS stradalo je više hiljada Bošnjaka, a odlukom Suda pravde u Hagu ovaj događaj je okvalifikovan genocidom, koji su počinili pojedini pripadnici vojske i poliicje RS. Međunarodna komisija za nestale osobe - ICMP - procenjuje, na osnovu broja krvnih uzoraka koje su joj porodice dale prilikom prijavljivanja svojih nestalih, kao i ukupne stope podudarnih DNK-profila iz koštanih i krvnih uzoraka, da je 8.100 osoba nestalo padom Srebrenice u julu 1995. godine.

Na osnovu koštanih uzoraka ekshumiranih iz masovnih grobnica i poređenjem s DNK profilima izdvojenim iz krvnih uzoraka živih članova porodica ICMP je utvrdio identitet za ukupno 6.481 osobu nestalu u julu 1995. godine u Srebrenici, koja je bila zaštićena zona UN. Iz ICMP naglašavaju da je ta institucija putem DNK identifikovala delove tela još 1.844 žrtve pada Srebrenice, ali su mnoge porodice odlučile da odlože ukop dok se ne pronađu dodatni delovi tela.

I komisija Vlade RS, formirana na osnovu odluke bivšeg visokog predstavnika u BiH Pedija Ešdauna, u svom izveštaju je navela da je u Srebrenici nestalo blizu osam hiljada Bošnjaka, a tadašnji predsednik RS Dragan Čavić je u javnom obraćanju rekao da se u Srebrenici desio strašan zločin i da je to "crna mrlja u istoriji srpskog naroda".

Komemoracija će početi u 11 sati i 10 minuta učenjem Kurana, a potom će se, prema najavama organizatora, prisutnima obratiti Silajdžić, Incko, načelnik srebreničke opštine Osman Suljić, američki ambasador Ingliš, turski premijer Erdogan i zamenik predsedavajućeg saveta ministara BiH Sadik Ahmetović.

Biće izveden i recital "Poema o Srebrenici" Abdulaha Sidrana.

U sklopu obeležavanja stradanja Bošnjaka u Srebrenici biće prikazane projekcije nekoliko filmova, izložba fotografija i promocija knjiga, koje govore o tim dešvanjima u julu 1995. godine.

U Federaciji BiH sutra je dan žalosti, kao i na području distrikta Brčko.

Organizatori procenjuju da će u Potočarima danas biti oko 50.000 ljudi, a nadležne policijske strukture preduzele su sve neophodne mere kako bi ovaj događaj, koji je ocenjen kao skup visokog rizika, protekao bez incidenata.

Napad na Srebrenicu počeo je 6. jula 1995. godine i završio se pet dana kasnije ulaskom generala Ratka Mladića u grad. Holandski bataljon UN bio je stacioniran u enklavi u vreme napada srpskih snaga. Mladić je tada televiziji sa Pala izjavio da se nalazi u "srpskoj Srebrenici", da grad "predaje srpskom narodu" i da je "došlo vreme za osvetu Turcima" na tom prostoru. Prema optužnicama Haškog tribunala, vojnici pod komandom generala Mladića su do 19. jula organizovano i sistematski ubili oko 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka. Oko 30.000 žena i dece deportovano je za dva dana.

U izveštaju holandskih stručnjaka, objavljenom 10. aprila 2002, koji su istraživali okolnosti pada Srebrenice tokom rata u BiH, ocenjeno je da holandska vlada i UN snose deo odgovornosti za masakr Muslimana 1995. godine. Nakon toga holandska vlada i načelnik Generalštaba holandske vojske podneli su ostavke.

Krajem 2006. holandsko ministarstvo odbrane donelo je odluku da odlikuje 850 pripadnika holandskog bataljona, koji su 1995. bili stacionirani u vojnoj bazi Potočare. Većina tih vojnika odlikovanje je primila 4. decembra na ceremoniji u holandskom gradu Asenu, gde je otkrivena spomen ploča u njihovu čast, a neki od njih su odbili da prime odličja za angažman u Srebrenici.

U novembru 2004. vlada RS uputila je izvinjenje porodicama Bošnjaka stradalim u Srebrenici konstatujući da se u Srebrenici desio "zločin velikog obima". U izveštaju vladine Komisije za Srebrenicu navedeno je da je tokom ofanzive srpskih snaga na tadašnju "zaštićenu zonu" u julu 1995. ubijeno 7.800 Bošnjaka, kao i da su otkrivene 34 nove masovne grobnice.

Za genocid u Srebrenici 1995. optuženi su vođe bosanskih Srba Radovan Karadžić i general Ratko Mladić. Karadžić je uhapšen 21. jula 2008, nakon 13 godina skrivanja i izručen Haškom tribunalu, dok je Mladić i dalje van domašaja Tribunala.

Suđenje Karadžiću počelo je 27. oktobra 2009. godine. General Zdravko Tolimir, bivši pomoćnik Ratka Mladića i ratni šef obaveštajne službe Glavnog štaba VRS uhapšen je 31. maja 2007. i izručen Haškom tribunalu, gde mu je počelo suđenje 26. februara 2010.

Za genocid na srebreničkim Mulimanima Haški tribunal je, u junu ove godine, osudio bivše oficire VRS Vujadina Popovića i Ljubišu Bearu na kaznu doživotnog zatvora. Istovremeno su osuđena i ostala petorica oficira Vojske i policije RS: Drago Nikolić na 35 godina zatvora, Ljubomir Borovčanin na 17, Vinko Pandurević na 13, Radivoje Miletić na 19 i Milan Gvero na pet godina zatvora.

Za zločine protiv čovečnosti u Srebrenici u toku je suđenje i bivšem načelniku Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčilu Perišiću. Za zločin u Srebrenici prvi je osuđen Dražen Erdemović, pripadnik 10. diverzantskog odreda VRS, koji je bio pod komandom Mladićevog Glavnog štaba.

U martu 1998. Erdemović je osuđen na pet godina zatvora, na osnovu priznanja da je učestvovao u masovnoj egzekuciji Muslimana iz Srebrenice 16. jula 1995. godine na poljoprivrednom dobru Branjevo kod Pilice. Prema njegovoj proceni, toga dana na tom mestu ubijeno je oko 1.200 muškaraca i dečaka.

General VRS Radislav Krstić osuđen je 2001. na 46 godina zatvora za genocid u Srebrenici, a četiri godine kasnije Žalbeno veće Tribunala donelo je novu presudu kojom je Krstić osuđen na 35 godina zatvora za pomaganje i podržavanje genocida. Bila je to prva presuda Haškog tribunala za genocid.

General Krstić je u vreme zločina bio zamenik, a potom i komandant Drinskog korpusa VRS. Sudije su ocenile dokazanim da je general Krstić preuzeo komandu korpusa 13. jula 1995. i da su jedinice Drinskog korpusa i jednice Glavnog štaba VRS, od 13. do 19. jula 1995. ubile između 7.500 i 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka. Krstić je tokom suđenja imenovao Ratka Mladića i još petoricu oficira kao odgovorne za pokolj Muslimana u Srebrenici.

Za zločine u Srebrenici Tribunal u Hagu osudio je bivše oficire VRS Momira Nikolića na 27 godina zatvora, Vidoja Blagojevića na 18, Dragana Obrenovića na 17 i Dragana Jokića na 9 godina zatvora. U znak sećanja na ubijene Bošnjake, u Potočarima kod Srebrenice izgrađen je Memorijalni centar koji je zvanično otvorio bivši predsednik SAD Bil Klinton 20. septembra 2003. godine.

Na groblju u sklopu Memorijalnog centra, sahranjeni su tada posmrtni ostaci 107 identifikovanih žrtava. U tom centru je do sada sahranjeno 3.749 osoba. Komemoraciji, povodom desetogodišnjice obeležavanja tog zločina, prisustvovalo je više od 50 predstavnika država i međunarodnih organizacija, među kojima je bio i predsednik Srbije Boris Tadić.

Komemoraciji nije prisustvovala bivšsa Glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla Del Ponte u znak protesta što su glavni osumnjičeni i dalje bili na slobodi, Radovan Karadžić i Ratko Mladić. Bivši visoki predstavnik za BiH Kristijan Švarc-Šiling je uoči odlaska sa te dužnosti uveo zakon prema kojem Memorijalnim centrom, koji se nalazi u Potočarima u RS, upravlja država BiH i njen upravni odbor.

Početkom jula 2006. Vlada Srbije osudila je sve ratne zločine u jugoslovenskim ratovima, među kojima su posebno pomenuti zločini u Srebrenici i Bratuncu. Četiri godine kasnije, 31. marta 2010. Skupština Srbije usvojila je Deklaraciju kojom se osuđuje zločin nad bošnjačkim stanovništvom Srebrenice u julu 1995, na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde.

Međunarodni sud pravde u Hagu je 2007. doneo presudu prema kojoj je u Srebrenici počinjen genocid. U junu 2007. porodice žrtava genocida u Srebrenici tužile su UN i Holandiju zato što su propustile da zaštite civile u toj enklavi. U postupku pred Holandskim sudom njihov zahtev je odbačen kao i zahtev da im se isplati odšteta za smrt bližnjih.

Odlukom Evropskog parlamenta, iz januara 2009, 11. jul je proglašen Danom sećanja na genocid u Srebrenici. Državni parlament BIH proglasio je 11. jul danom sećanja u Federaciji BiH, ali ne i na teritoriji cele države, zbog protivljenja poslanika RS. Skupština RS je četiri dana uoči obeležavanja 15. godišnjice masakra u Srebrenici odbila da usvoji rezoluciju kojom se osuđuje taj zločin.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...