Izvor: RTS, 22.Apr.2012, 14:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Komemoracija u Jasenovcu
Kod spomenika "Cvet" održana je komemoracija povodom godišnjice proboja jasenovačkih logoraša. Nesmemo dopustiti da se zaboravi da su ovde u ime nacije, lažnom vrednošću nacije pobijeni Srbi, Jevreji, Romi, Bošnjaci, ali i Hrvati koji nisu želeli takvu politiku, rekao predsednik Hrvatske Ivo Josipović.
U Spomen području Jasenovac, kod spomenika "Cvet" održana je komemoracija u znak sećanja na 67. godišnjicu proboja logoraša iz tog koncentracionog logora. Jasenovac >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je bio najveći sabirni i radni logor fašističkoj NDH, osnovan u drugoj polovini 1941. godine.
Komemoraciji je prisustvovao i hrvatski državni vrh, među kojima predsednik Ivo Josipović, premijer Zoran Milanović i predsednik Hrvatskog sabora Boris Šprem.
U svom govoru predsednik Hrvatske Ivo Josipović napomenuo je da žrtve svedoče o strahoti zločina kojeg su počinile ustaše u ime ideologije nacizma.
„Nesmemo dopustiti da se zaboravi da su ovde u ime nacije, lažnom vrednošću nacije kakvu su propagirali oni koji su bili vezani uz zločinački ustaški režim, pobijeni Srbi, Jevreji, Romi, Bošnjaci, ali i Hrvati koji nisu želeli takvu politiku", rekao je Josipović.
"Verovatno nema nijednog mesta gde su se na taj način suočili zlo, mržnja, neprijateljstvo, smrt i sukobili se sa životom, čovečnošću i ljubavlju. Nepregledni niz imena koji svake godine slušamo u Jasenovcu pokazuje kolika je strahota zločina kojeg su počinile ustaše u ime ideologije nacizma i fašizma", ocenio je hrvatski predsednik.
Prema njegovim rečima, hrvatski narod, srpski narod, Bošnjaci, Jevreji, Romi koji su ovde bili žrtve, bili su oni koji su toj žrtvi dali dignitet i koji su Hrvatskoj doneli slobodu i pripadnost civilizovanom krugu Evrope.
Josipović smatra da će se u Jasenovcu i kad više ne bude živih zatočenika, učiti lekcija iz istorije svake godine ispočetka.
"To je potrebno jer čovečanstvo iz ovakvih istorijskih strahota nije naučilo ništa jer se uvek javljaju ljudi, pokreti, politike i ideologije koji bi opet da nekoga zatru, da pogaze ljudskost, slobodu, demokratiju", napomenuo je Josipović.
Kako je istakao hrvatski predsednik, upravo zaborav i negiranje najveće su opasnosti slobode, demokratije i ljudskosti.
"Negiranje je drugi vid opasnosti koji ne smemo da dopustimo. Negiranje je neprepoznavanje onih simptoma koji govore da u svakom društvu ima onih koji bi istorijski točak okrenuli unazad. Mi to ne smemo da dopustimo", poručio je Josipović.
Milanović: Učiti decu o ovakvim mestima
Premijer Zoran Milanović rekao je da je ovo jedna od situacija u kojoj ne znate da li da čitate govor ili da govorite iz glave, iz srca.
"Ako govorite iz glave, reći će da improvizujete, a ako govorite iz srca, uvek vam se može potkrasti neka greška. Ipak, mislim da danas neće biti grešaka. Ono što ovo mesto razlikuje od ostalih je to što se ovde zločin nije dogodio na mah, kao trenutna mržnja, nego je to bio sistemski proces koji je trajao gotovo četiri godine. Ovde se ubijalo planski", poručio je Milanović.
Milanović je istakao da ne očekuje da će njegov govor promeniti mišljenje ljudi o Jasenovcu.
"Ljudi koji su danas došli ovde ili gledaju na televiziji imaju o Jasenovcu čvrste i jasne stavove, ništa što mi kažemo neće njihovo mišljenje promeniti, ali oni koje moramo obrazovati su mladi koji idu u školu ili su upravo izašli iz škole", napomenuo je Milanović.
Prema njegovim rečima, oni moraju da uče o ovakvim mestima, da saznaju što se ovde događalo i šta je dovelo do ovoga i da se to nikad više ne sme dogoditi.
"U današnjem vremenu, u kojem se odluke donose brže nego ikad dosad, mladi ljudi nemaju vremena za istoriju. Zato je glavni zadatak ovog skupa da mlade učimo što se stvarno dogodilo i da im kažemo punu istinu. Gledamo ovih dana ispade i netolerancije, nacionalne mržnje, čak i Zagrebu. To je loše", zaključio je Milanović.
Okupljenima se obratila i predsednica Saveta Spomen područja Jasenovac Katica Sedmak, koja je poseban pozdrav uputila preživelim zatočenicima Jasenovačkog i sedamdesetak drugih logora u kojima su se na području NDH događali ratni zločini.
"Logoraši su krenuli u proboj na dogovoreni znak Ante Bakotića, a malobrojni preživeli, tek njih stotinak ponelo je u svojoj duši doživotnu traumu ali i obavezu da za buduće generacije sačuvaju sećanje na žrtve i na proživljene strahote da se slični užasi nikada više ne ponove", istakla je Sedmak.
Predstavnica zatvorenika i preživela logorašica Brigita Knežević rekla je da Spomen područje Jasenovac treba uvek da podseća na žrtve koje su ovde položile svoje živote.
"Zlo na sme nikad više da se ponovi. Treba da gradimo život i budućnost u ljubavi i toleranciji, takav zavet moramo ostaviti za buduće naraštaje", istakla je Kneževićeva.
Od 1073 logoraša, koliko ih je 22. aprila 1945. godine bilo u logoru, u proboj ih je krenulo 600, a preželo je samo stotinak. Preostalih 473, koji nisu krenuli u proboj, ubijeni su i spaljeni. Istog dana 1945. godine, počeo je i proboj zatočenika Kožare, dela logora u mestu Jasenovcu. Od 167 zatočenika, proboj je preživelo njih 11.
