Izvor: Blic, 02.Mar.2011, 01:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kome služe institucije?
Pitanje kome služe državne institucije je na prvi pogled suvišno i čak besmisleno jer ne samo na osnovu dobrih običaja već i na osnovu slova zakona one služe svim građanima.
Da li je ipak tako? Najavljeno oduzimanje stanova dužnicima koji nisu bili u stanju da namire račune za grejanje nameće drugačiji zaključak da služenje opštim interesima nije, ipak, podjednako raspoređeno.
Daleko od toga da poverioci nisu postupali po zakonu kada su od suda zatražili >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da se neplatišama oduzme imovina. Pitanje se tiče nečeg drugog: da li su državne institucije isto tako brze i delotvorne kada treba da zaštite interese običnih građana, u ovom slučaju nesrećnika koji su ostali bez posla ili im vlasnik privatizovanog preduzeća mesecima ne isplaćuje zaradu?
Pogledajmo, kako se obično kaže, nepristrasno činjenice. Država nalazi lako načina da od običnog smrtnika - milom ili silom - utera sva potraživanja. Ne samo da se to čini po automatizmu koji začas opustoši račune i građana i privrednika već se i svako, makar malo zakašnjenje, u naplati poreza, na primer, kažnjava surovim kamatama. Ne može se, naravno, poreći da je i to - kao u svim uređenim državama - po zakonu, ali je ovde reč o nečemu drugom. O tome da li se zakon na sve podjednako prilježno primenjuje.
Da to ni izdaleka nije slučaj, potvrđuje sijaset primera: od radnika koje poslodavac ne vraća na posao uprkos odluci suda, do neisplaćenih nadnica i plata, što je, ma kako se pravno označavalo, otimačina i pljačka tuđeg rada.
Kako je moguće da država nalazi načina da naplati od pokradenih i opljačkanih i time osiromašenih, a nema načina da natera nesumnjivo bogatije poslodavce da plate to što duguju radnicima (iz imovine koju poseduju, na primer). Ako se to ne čini, tada se nešto mora menjati: ili zakoni ili oni koji ih primenjuju.
