Izvor: Vesti-online.com, 28.Jul.2018, 00:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kome ide naša pomoć?

Još jednom je otvoreno pitanje na koji način se troši novac koji je dijaspora prikupljala i darivala 1999. godine za pomoć matici, o čemu su "Vesti" često pisale. Ovog puta to je učinio Dragan Stanojević, predsednik Skupštine dijaspore i osnivač i prvi čovek novoformiranog Pokreta Rodoljuba otadžbine i dijaspore (ROD).

Naime, Stanojević upozorava da je potpuno netransparentan način na koji se troši novac koji su Srbi iz rasejanja davali nakon NATO agresije na SRJ >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << 1999. godine, iako ta sredstva sačinjavaju okosnicu Fonda dijaspore za maticu.

Da podsetimo, Fond je osnovan neposredno po završetku agresije kako bi se dijaspora uključila u obnovu zemlje. Tada je pojedinačnim prilozima prikupljeno oko 3,2 miliona evra. Međutim, posle stečaja Beogradske banke 2002. godine, ta sredstva su zarobljena, a Fond je mimo sudske odluke izbrisan iz registra udruženja.

Posle šest godina sudskog spora, nepravda je ispravljena i oni su ponovo registrovani, a najveći deo tog novca je vraćen. Reč je o oko tri miliona evra.

Od tada se, sporadično, u delu srpske dijaspore čuju i pitanja na koji način se taj novac troši. Stanojević ukazuje da je reč o milionima evra koji nisu privatna svojina grupe ljudi okupljene u Fondu, već svih koji su tada odlučili da pomognu.

- Ovo pitanje je prvi na Skupštini dijaspore 2010. godine pokrenuo delegat iz Minhena Miodrag Kreculj. Mi smo i kasnije pokušali da predočimo predstavnicima Fonda da je logično da Skupština dijaspore ima svog člana u Upravnom odboru, ali nismo naišli na razumevanje. Dok sam bio predsednik Skupštine obratilo mi se na desetine ljudi kojima je trebala pomoć i svakoga sam uputio na adresu Fonda. Međutim, kasnije su me obavestili da nikada nisu dobili čak ni odgovor. Ne sumnjam da Fond pomaže naše ljude u Srbiji, to sigurno čini, ali je sporno što su nepoznati kriterijumi kome će pomoći, a kome ne. Takva odluka ne može da zavisi isključivo od volje samo nekoliko ljudi - kaže za "Vesti" Dragan Stanojević i dodaje da je još pre osam godina ukazivano na nejasan način izbora članova izvršnog i nadzornog odbora Fonda.

Jedan od osnivača, zamenik predsednika Upravnog odbora Fonda i direktor, bivši šef diplomatije SRJ Živadin Jovanović, kaže da je rad krajnje transparentan, te da će svi detalji aktivnosti naći i na redovnoj Skupštini koja je zakazana za 8. septembar u Domu vojske u Beogradu.

- U praktičnom smislu je nemoguće lično obavestiti svakog od donatora kako se novac troši. Ali, zato oni to mogu da saznaju preko našeg sajta (njnjnj.fonddijaspore.com) , gde su objavljene sve aktivnosti Fonda - ističe Jovanović i dodaje da je osnovni problem što bi mnogi upravljali Fondom ili delili taj novac, a da bi čak bili među donatorima.  Jovanović kaže da je dijaspora i te kako uključena u kontrolu trošenja sredstava. - Od devet članova Upravnog odbora Fonda (sastav utvrđen na 18. Skupštini 6. avgusta 2016. u Beogradu), šestorica su iz dijaspore (Nemačke, Kanade, Švedske, Švajcarske, Australije i Francuske). Među njima je i Miloje Milićević  iz Berlina, kao jedan od većih donatora. Pritom, Stanojević u ovaj Fond nije dao ni dinara. Ako jeste, gde mu je potvrda koju je dobijao svako ko je uložio svoj novac - kaže Jovanović.Povodom svih nejasnoća koje se javljaju i posle skoro dve decenije "Vesti" će nastojati da narednim brojevima saznaju više.

Stanojević kaže da je dobio izveštaj za 2016. godinu u kome se navodi da je na raspolaganju Fonda u nekoliko srpskih banaka oko 2,4 miliona evra.

- Takođe, navedeno je da je Fond samo te godine na ime kamata zaradio 56.680 evra. Istovremeno, na ime humanitarne aktivnosti i donacije te godine je potrošeno oko 22.000 evra, plaćeno 11.500 evra poreza na dodatu vrednost i još oko 11.000 evra na ime materijalnih troškova. Ne vidim šta je sporno da dijaspora koja je taj novac obezbedila zna gde je i kako i utrošen - ističe Stanojević.

Poslednjih nekoliko godina, kaže Živadin Jovanović, Fond je učestvovao u brojnim humanitarnim aktivnostima.

- Dato je milion evra za poplavljena područja. U Obrenovcu smo obnovili 22 kuće stradale u poplavama, a 275.000 evra smo namenili na ime pomoći Republici Srpskoj. Svaki projekat je prethodno odobrio Upravni odbor - nabraja Jovanović neke aktivnosti Fonda.

Nastavak na Vesti-online.com...