Izvor: Blic, 29.Jan.2014, 14:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Komarci su otporniji nego što mislite
Komarac se približava otvorenom prozoru, dok buduća žrtva, ne sluteći ništa, mirno spava u svom krevetu. Iznenada, kišna kap, 50 puta teža od komarca, pada pravo na njega. Očekivalo bi se da će udar te kapi delovati slično kao kada bi autobus pregazio čoveka i zgnječiti insekta silom 300 puta većom od sile gravitacije, ali na nesreću njegove buduće žrtve, komarac će preživeti ovaj sudar.
Tim inženjera i biologa Tehnološkog instituta Džordžije u Atlanti koristio >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je kombinaciju video-snimaka u realnom vremenu i sofisticirane matematike da bi pokazao da robusna građa omogućava laganom insektu da izdrži napad i najveće kišne kapi.
Svih šest komaraca korišćenih u eksperimentu oporavilo se od udara kišne kapi, pri čemu nisu pali na dno kaveza. Čak i kada bi kap pala pravo na njih, uspevali su da se povrate posle pada za najviše 20 dužina sopstvenog tela. Naučnici su pretpostavili da zbog male telesne mase od oko dva miligrama, dok jedna kap može da teži i do 100 miligrama, kišna kap gubi veoma malo u brzini pri udaru i na taj način deluje veoma malom silom na komarca. Da bi proverio ovu hipotezu, tim je konstruisao veštačke komarce od stiropora, jednake težine i dimenzija kao pravi komarci.
Eksperiment je pokazao da su kišne kapi (od dvostruko do 300 puta težih) nakon udara usporile kretanje za svega 1-17 odsto. Naučnici su zaključili da kišne kapi deformišu i velikim delom zaobilaze komarce koji su mnogo manji. U izveštaju objavljenom u časopisu “Proceedings of the National Academy of Sciences”, naučnici tvrde da za ovaj iznenađujući efekat nije zaslužna samo njihova izuzetno mala težina, već i njihov egzoskelet, čvrst spoljni omotač koji štiti unutrašnje organe.
Naučnici su izračunali da udar kišne kapi dostiže jačinu od 200-600 dina (standardna jedinica za primenjenu silu). Komarci su mogli da lete čak i nakon što su bili izloženi kompresiji od 3.000 do 4.000 dina, što je mnogo jače od udara kišne kapi.
Najnovija saznanja bi mogla da budu od velike koristi prilikom dizajniranja takozvanih mikro bespilotnih letelica (MAV), koje sve češće nalaze primenu u vojsci za nadzor u ratnim područjima i akcije potrage i spasavanja.
Najčitanije SADA:
