Izvor: Blic, 28.Feb.2011, 01:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Komandanti sa diplomom pravnika

BANJALUKA - Oficiri srpske nacionalnosti u Oružanim snaga (OS) BiH imaju uglavnom diplome Vojne akademiji u Beogradu, dok skoro sve njihove kolege Bošnjaci i Hrvati imaju zvanja stečena na raznim civilnim fakultetima u BiH, saznaje „EuroBlic“. Najčešća zvanja federalnih oficira su pravnik, ekonomista, a ima i inženjera poljoprivrede!

Ovakva mogućnost u BiH postoji zahvaljujući Zakonu o službi u OS BiH u kome samo piše da oficir mora da ima VII stepen obrazovanja, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << odnosno visoku stručnu spremu, ali se nigde ne navodi da to mora da bude vojna akademija. Po Zakonu, najniži čin oficira je potporučnik, što znači da mnogi od njih na fakultetima nisu naučili ni slova o oružju i vojsci.

Jedan od oficira u OS BiH, srpske nacionalnosti, podseća da je zakon važeći za sve, što znači da se i Srbi mogu prijaviti na konkurs sa završenim bilo kojim fakultetom. Međutim, dodaje on, to se retko dešava, jer je većina oficira i podoficira školovana u srednjim vojnim školama ili u akademiji u Srbiji.

Marjanac: Ne treba

nam akademija

Zamenik ministra odbrane BiH Živko Marjanac kaže da svi oficiri sa civilnih fakulteta prolaze obaveznu vojnu obuku, ali često se vojnici sa VSS prekomanduju u oficire, jer su već prošli obuku. Marjanac kaže da OS BiH nisu velika vojska i da BiH zbog toga nije potrebna akademija. Jedini kadrovi koje BiH ne može sama da školuje su generali i piloti, koji se školuju u državama okruženja i NATO-u. Marjanac priznaje da je na početku bilo pravilo da se Srbi školuju u Srbiji, Bošnjaci u Turskoj, a Hrvati u Zagrebu, a da sada „ima mešanja". Radi se o ličnom izboru oficira, a u mnogim slučajevima troškove školovanja plaća država-domaćin.

„U slučaju Bošnjaka i Hrvata, ljudi su iz rata izašli sa trogodišnjom ili četvorogodišnjom srednjom školom. Budući da je uslov po zakonu da podoficir mora da ima četvorogodišnju srednju školu, mnogi su završili elektrotehničku. Oficiri uglavnom imaju završene političke nauke, pravni ili ekonomski fakultet, menadžment, ali ima i onih sa poljoprivrednim fakultetom", kaže naš izvor, koji je iz razumljivih razloga insistirao na anonimnosti. On objašnjava da vojna akademija predstavlja klasični vojni fakultet na kome se stiče zvanje potporučnika. Ako vojnik nema ambicije, može s tim činom da služi i 20 godina.

„Ako želi unapređenje, slede dodatna školovanja i kursevi. Primera radi, za čin majora pohađaju škole u Srbiji, Hrvatskoj, SAD, Nemačkoj, Grčkoj...", tvrdi naš sagovornik.

Vojni analitičar iz Beograda Milovan Drecun kaže da je prihvatljivo da oficir ima civilno obrazovanje, ako mu je ono potrebno u vojsci, kao što su informatičari. Međutim, uslov da takav fakultetlija bude oficir jeste da prođe i vojnu obuku, „jer se nikada ne zna kada on može nekome komandovati". Ovakva praksa, kaže Drecun, prisutna je na Zapadu. Kada je u pitanju školovanje za najviše činove, gde Srbi opet idu u Beograd, Hrvati u Zagreb, a Bošnjaci u Tursku, Drecun smatra da su sve te vojne škole slične. Naime, Turska i Hrvatska su članice NATO, a Srbija je svoje vojno školovanje prilagodila tim standardima.

„Ali, to pokazuje da je armija BiH podeljena po etničkim granicama i to je njena najveća slabost, kao što je bila i u JNA. Nisam siguran da je to dugoročno održivo. To je družina koja je ad hok skupljena, dok se definitivno ne reši problem funkcionisanja dejtonske BiH", zaključuje Drecun.

Nastavak na Blic...

Cafe.ba: U OS BiH samo srpski časnici sa završenom vojnom akademijom!