Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 10.Mar.2010, 19:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kolundžija o "otvorenim pitanjima" u Ustavu
BEOGRAD - Šef poslaničkog kluba "Za evropsku Srbiju" Nada Kolundžija izjavila je danas da Ustav Srbije ima nekoliko otvorenih tema, među kojima su pitanje regionalizacije, evropskih integracija i broja poslanika, koje će biti predmet šire rasprave, a kasnije i mogućih promena najvišeg zakonodavnog akta zemlje.
"Jedno izuzetno važno pitanje je pitanje regionalizacije, jer je Srbija jedna od zemalja koja ima najneujednačeniji razvoj. Imamo delove koji su nekoliko puta razvijeniji >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << ili, ako gledamo sa druge strane, nerazvijeniji od nekih drugih delova", rekla je Kolundžija Tanjugu, podsetivši da je pitanje ravnomernog regionalnog razvoja istovremeno i pitanje evropskih standarda.
Prema njenim rečima, ukoliko Srbija hoće da dostigne ekonomski i socijalni nivo koji je čini kompatibilnom sa državama Evrope, mora da podigne i nerazvijene delove, a najbolji model za to je regionalizacija.
"Ogromna sredstva u Evropskoj uniji izdvajaju se upravo za ravnomeran regionalni razvoj i u tom smislu je neophodno stvoriti pravne pretpostavke za postojanje regiona, a usvajanjem Zakona o statističkim regionima stvorili smo elementarnu, minimalnu pretpostavku za tako nešto", rekla je Kolundžija.
Šefica poslaničkog kluba ZES je ocenila da je neophodno suštinski se pozabaviti tim pitanjem i duboko promisliti na koji način će se regionalizacijom i decentralizacijom vlasti omogućiti da se Srbija ravnomernije razvija.
"Ako vidite kartu stanovništva u Srbiji, vi ćete videti da postoje delovi koji su skoro ispražnjeni od stanovništva. To je sa svakog stanovišta, pa i bezbednosnog, a naročito ekonomskog, neodrživo. Takve zemlje ne mogu da opstaju i da se normalno razvijaju", smatra Kolundžija.
Pitanje racionalnog broja poslanika
Pored regionalizacije, pokrenuto je i pitanje parlamenta, odnosno racionalnog broja poslanika u odnosu na veličinu i specifičnost zemlje, ukazala je ona.
Kolundžija je dodala da bi to značilo i izmenu izbornog sistema, ali da je potrebno istovremeno se pozabaviti onim što je sa stanovišta Saveta Evrope bilo postavljeno kao pitanje - da li to jeste dovoljno demokratski model.
"Pre svega, radi se o ustavnoj odredbi koja kaže da narodni poslanik može svoj mandat poveriti partiji sa čije liste je izabran. To su nam osporavali kao izvesnu vrstu vezanosti poslanika za političku partiju, a ne za građane koji su ga birali, pa verujem da će možda i to biti jedna od tema o kojoj će se razgovarati", objasnila je ona.
Kolundžija je dodala da se, takođe, kao pitanje postavlja i da li Ustav, ovako kako danas izgleda, ograničava Srbiju u procesu evropskih integracija, sa stanovišta prihvatanja međunarodnih akata koje treba da budu primenjeni i da imaju prioritet u odnosu na domaće zakonodavstvo.
Pitanje supremacije međunarodnog zakonodavstva
"Radi se o pravu supremacije međunarodnog zakonodavstva u odnosu na domaće. Postoje nagoveštaji da je ovaj ustav ograničavajući u tom smislu i da je to takođe tema o kojoj treba otvoriti debatu", rekla je Kolundžija.
U prilog tome da Ustav nije "nepromenljiva" kategorija, Kolundžija je navela da su "Slovenci u procesu svojih integracija pet puta menjali ustav", pa je naglasila da pitanje promene i transformacije društva i prilagođavanje standarima Evrope, ponekad za posledicu ima i potrebu da se menja najviši zakonodavni akt.
Ona je podsetila da je pitanje promene Ustava već nekoliko puta pokrenuto i da je to učinio i predsednik Republike i dodala da će, verovatno, biti formirana stručna tela koja bi, pre svega, napravila evidenciju onoga što je u aktuelnom Ustavu tema za promene s jedne strane, a sa druge, tragala za najboljim rešenjima.
"Međutim, još uvek nismo u toj fazi", zaključila je Kolundžija.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
