Izvor: Vesti-online.com, 11.Okt.2017, 12:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Koloseum luka do pakla

Da Rim nije sagrađen za jedan dan pokazuje Flavijevo pozorište, danas poznato celom svetu kao Rimski koloseum. Ovo čudo arhitekture je najveći amfiteatar ikada sagrađen. Njegovo stvaranje je trajalo više od decenije. Smatra se simbolom moći i surovosti starog Rima. Hiljade robova je učestvovalo u njegovom nastanku. Otvaranje džinovske arene je praćeno feštom koja je trajala sto dana. Samo u prvom danu proslave, 5.000 životinja je odabrano da bi "oživelo" najkrvavije bitke. >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com <<

Vekovima je Flavijevo pozorište bilo središte zabave, a "predstavu" na otvorenom je moglo da posmatra čak 50.000 gledalaca. Kao i na današnjim stadionima, postojale su karte. Bile su keramičke, a na njima je bio napisan broj ulaza (od 1 do 76) kao i broj reda. Koloseum se smatra pozornicom koja je od otvaranja pa sve do pada Rimskog carstva, okupljala narod. Bogataši, ali i siromašni žitelji su u ovoj areni posmatrali spektakularne gladijatorske borbe i javna pogubljenja. Da nisu svi građani bili jednaki pokazivao je red sedenja. Društveni položaj osobe je bio viši ako je ona bila ustoličena pri dnu. Žene, robovi i siromašni građani sedeli su u višim redovima, koji su bili udaljeni tako da se podijum jedva nazirao. Najbolja mesta bila su rezervisana za imperatora i njegovu svitu. Vladar je uživao u loži koja se zvala kubikulum. Bila je u prvom redu, blago uzdignuta zbog boljeg pogleda. Ipak nisu svi imali šansu da uživaju u čarima Koloseuma. Glumcima, bivšim gladijatorima i grobarima ulaz je bio strogo zabranjen.

Mnogi i danas smatraju ovo mesto mističnim, pa nije ni čudo što ga prate mnogobrojne legende. U vreme boraca na život i smrt, Koloseum je bio poznat kao sedma luka koja vodi u pakao. Zna se da je mnogo ljudi umiralo tokom igara. Navodno su posetioci često mogli da gledaju i mučenja hrišćana, mada za to ne postoje dokazi, ali u prilog takvim tvrdnjama postoje priče da se Flavijanski amfiteatar koristio kao mesto za žrtvovanje. Tokom misterioznih obreda korišćena je krv ubijenih gladijatora. Mitovi govore da su pojedini čarobnjaci tog doba pravili najotrovnije napitke koje su krišom skupljali unutar zidova arena.

Koloseum se s razlogom smatra čudom antičkog sveta. Materijal za njegovu izgradnju dopreman je iz kamenoloma udaljenog čak 30 kilometara, u vreme kada je takav podvig bio neverovatan. Svaki prsten lukova na spoljašnjem zidu ima drugačiji izgled. Na dnu su dorski stubovi, na sredini jonski, a na vrhu korintski. Između njih postavljene su statue rimskih careva i bogova.

Smatra se da je u Koloseumu stradalo najmanje milion životinja, boreći se protiv ljudi ili drugih životinjskih vrsta. Slonovi, medvedi, krodokili, lavovi, žirafe, nosorozi, nilski konji dopremani su iz svih delova sveta za potrebe različitih vrsta borbi. Među gladijatorima, najviše je bilo prestupnika i robova, ali i onih koji su taj "poziv" dobrovoljno birali iz lične želje za avanturom.

Sam centar bio je popločan drvenim patosom koji je bio pokriven peskom da bi upijao krv gladijatora. Da bi se krv što manje videla, pesak je povremeno farban u crvenu boju. Ovo bojište je imalo i nadstrešnicu koja se sklapala po potrebi. Oko 80 jedara postavljeno je na 320 kablova, a podizali su ih spuštali ni manje ni više nego mornari rimske flote kada nisu bili na pučini. Danas je od ovog simbola moći ostao samo deo spoljašnjeg zida, koji je nezaobilazan deo turističkih oblizaka.

Nastavak na Vesti-online.com...