Izvor: N1 televizija, 09.Maj.2016, 19:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Koliko znamo o 9. maju, šta slavimo?

Dok zapad obeležava Dan Evrope, u Srbiji i Rusiji se obeležava Dan pobede i to zbog vremenske razlike iz 1945.

Konačni potpis na dokument o predaji nacističke Nemačke u predgrađu Berlina Karlhost stavili su sovjetski general Žukov i nemački feldmaršal Kajtel.

U trenutku potpisivanja u najvećem delu Evrope je bio 8. maj koji se u Uniji proslavlja kao Dan pobede. Po moskovskom vremenu već je bilo jutro, pa ga Moskva obeležava devetog maja kao i do raspada Sovjetskog >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << saveza ceo istočni blok. Kao i Srbija danas.

Na ulicama Beograda, danas po prvi put, građani s slikama rođaka poginulih u Drugom svetskom ratu u maršu tzv. Besmrtnog puka, pod pokroviteljstvom Moskve.

„Mi smo došli od Avale, a Rus je došao od Smedereva. Zatvorili smo celu jednu diviziju u Boleču. Ta da je prošla, nemačka divizija koja se povlačila iz Grčke, ta bi popalila Beograd“, priseća se Živojin Mićić, oslobodilac Beograda.

"Nijedna zemlja nije dala toliko boraca antifašista u ratu. Mi smo imali 800.000 boraca 9. maja 1945. To je u odnosu na broj stanovnika više nego Sovjetski savez, daleko više nego Francuska, Britanija ili bilo ko drugi", navodi istoričar Predrag Marković.

Devetog maja zvaničnici Srbije dele obaveze, jedni odaju počast pobedi nad fašizmom, drugi slave Dan Evrope odnosno nastanak ideje današnje Evropske unije.

Istoričari konstatuju da su danas neka druga vremena i da je značaj i smisao borbe protiv fašizma koji je uz masovne zločine skoro šest godina gazio evropske zemlje, u velikoj meri zaboravljen, najviše u istočnoj Evropi gde je antifašizam neretko izjednačavan s komunizmom.

„Nažalost to je jedan nezaustavljiv trend jačanja desničarskih organizacija. Dakle nije potrebno mnogo da društva skliznu u sisteme, u jedan vrednosni okvir koji će predstavljati ozbiljan izazov za evropsku demokratiju“, kaže Srđan Milošević, Institut za noviju istoriju Srbije.

Vlasti Beograda najavljuju da bi ulicu u glavnom gradu ponovo mogli da dobiju sovjetski oslobodioci Beograda, maršal Fjodor Tolbuhin i general Vladimir Ždanov. Takvu inicijativu je, pre nekoliko meseci, podneo Nebojša Stefanović kao građanin Beograda.

Izvor: n1

Nastavak na N1 televizija...