Izvor: RTS, 16.Mar.2015, 16:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko smo zavisni od Interneta
Upotreba računara i interneta olakšava život, ali nas je - prema tvrdnjama psihologa, ta tehnika "zarobila" zbog čega se često osećamo usamljeno i nesrećno. Koliko smo zavisni od interneta, ali i o zloupotrebama i prekomernosti "života u virtuelnom svetu" razgovaralo se i na tribini "Bauci sa interneta", u Biblioteci šabačkoj.
Nema tačnih podataka o tome koliko je naše dece zavisno od interneta, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ali po njihovom odsustvu iz škole, problemima u komunikaciji i odnosu prema obavezama, stručnjaci tvrde da se može govoriti o razmerama epidemije.
Da ne mogu da zamisle deo dana bez mobilnog telefona i interneta, potvrdili su nam i šabački srednjoškolci.
"Meni internet mnogo vremena oduzima, i ne sviđa mi se to, ali svakako da pokušavam da smanjim upotrebu interneta i da više čitam, gledam filmove i družim se sa porodicom", kaže Una Ivanković, učenica Šabačke gimnazije.
"Iskrena da budem, ja sam veliki deo dana na internetu, tačnije 24 sata sam "on line" zbog telefona, androida i svega drugog što nam je dostupno, alik ipak ukooliko želim da pročitam neku knjigu, pogledam film, naravno da moram ostaviti telefon, samo je to pitanje volje", kaže Vanja Kuzmanović, učenica Šabačke gimnazije.
Bez želje da nekoga uplaše, psiholozi podsećaju na zamke u roditeljstvu i zloupotrebu sloboda, jer prekomerno korišćenje interneta, a posebno video-igrice, dovode do zanemarivanja obaveza i stalne težnje za zabavom. Deca tako ne žele da se angažuju živeći u virtuelnom svetu.
"Burne, nagle, oštre reakcije, agresivnost koja do te mere prisutna da možemo slobodno da govorimo da ova civilizacija zapravo razvija i neguje ubice. Ako pođemo od podatka da deca do polaska u školu u našoj kulturi učestvuju u 5 do 10.000 ubistava ili žestokih agresivnih radnji. To znači da je sve to u njihovoj glavi", kaže Vlajko Panović, specijalista medicinske psihologije na VMA Beograd.
Stručnjaci podsećaju i na činjenicu da do polaska u školu deca nauče modele ponašanja i zabrane, a onda im paralelno igrice nude iluziju moći i upravljanja i nagrađuju agresivnost, što ih vodi u stresogeno stanje.
"Čovek sebe tako dobrovoljno drži u stanju kontinuiranog stresa, tako da on potroši svoje resurse za adaptaciju i jednog dana on polako tone u promenu raspoloženja što ga može odvesti u depresiju", kaže Panović.
Na sreću, ima i mladih koji internet dozirano koriste, uglavnom za edukaciju.
"Ukoliko internet koristimo na pravi način, može samo da nam pomogne. Provodim onoliko vremna koliko smatram da pomaže mojoj kulturi i obrazovanju i da me ne bi omelo u nekim drugim obavezama", kaže Verica Đapanović, učenica Šabačke gimnazije.
Psiholozi poručuju da je presudna u svemu uloga roditelja. Od njih se očekuje da sa decom provode više vremena, posebno u prirodi, kako bi odrastali u realnom okruženju, kao i da na vreme uoče promene u ponašanju dece kao što su zamor, bezvoljnost i loše ocene u školi.
rts.sabac@rts.rs
+381 15 353 269
