Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 16.Feb.2012, 20:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Koliko rehabilitovanih će tražiti odštetu

NOVI SAD -

Osnovni sud u Somboru doneo je presudu po kojoj je država dužna da u korist tužiteljke isplati 730.000 dinara odštete, jer su joj partizanske vlasti prisilno deportovale i pogubile oca 1944. godine, a koji je rehabilitovan 2007.

To je prva takva odluka u Srbiji kojom je određeno pravo na obeštećenje po privatnoj tužbi u vezi sa deportacijom, a država je na nju podnela žalbu.

Postavlja se pitanje koliko ljudi u našoj zemlji ima pravo da podigne >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << tužbu po tom osnovu i koliki bi bio račun za nanetu štetu u II Svetskom ratu.

U slučaju kada se donese presuda o rehabilitaciji, onima koji su izgubili blisku osobu u II Svetskom ratu, zakon o obligacijama predviđa nadoknadu štete i isplatu određenog novčanog iznosa. Problem bi mogao biti to što potomci tih osoba imaju više od 70 godina, a takav vid štete se ne nasleđuje.

"Postoji šteta zbog smrti bliskog lica koja se u našim slučajevima dosuđuje u određenim odnosima i ne vidim koji bi razlog bio da ti iznosi budu drugačiji u konkretnim slučajevima", kaže advokat Srđan Dobrosavljev.

Ukoliko bi bar polovina, od onih koji imaju pravo na to, dobila presudu na najmanji novčani iznos, država bi u budžetu morala da nađe 750 miliona evra.

Nakon pravosnažne presude o rehabilitovanju, može se tražiti i odšteta za oduzetu imovinu.

"Sada je jako teško dokazati ko je dobrovoljno stupio u te jedinice s jedne strane. S druge strane ko je bio mobilisan. Samo u Wafen SS bilo je tri mobilizacije 42, 43, 44, pa je teško dokazati taj segment", navodi istoričar Vladimir Borović.

Iako se smatralo da će veliki broj pripadnika mađarske i nemačke nacionalne zajednice podneti zahteve za rehabilitaciju i restituciju, podaci to opovrgavaju. Oduzetu imovinu tražilo bi oko 2,5 odsto Mađara i samo jedan odsto porodica nemačkog porekla.

Pravo na rehabilitaciju i restituciju imaju i Srbi koji su nasilno deportovani ili koji su ostali bez imovine a taj broj, tvrde istoričari, nije zanemarljiv.

Oni bi trebalo da potraže pravnu pomoć, a da li će im i na koji način to biti nadoknađeno, problem je većine država.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...