Izvor: RTS, 23.Sep.2010, 20:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Koliko prava - toliko obaveza

Mi od Beograda tražimo da nas prihvati kao ravnopravne građane ove države, da prosto imamo priliku da imamo onoliko obaveza koliko imamo prava, rekao Muamer Zukorlić u intervjuu za RTS. Ja nemam nameru da se bavim politikom, ali je savršeno jasno da kao i svaki čovek, imam nameru da utičem na političke tokove, istakao Zukorlić.

Glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji Muamer Zukorlić, u ekskluzivnom intervjuu koji je dao Radio-televiziji Srbije, govori o položaju >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Božnjaka u Sandžaku, o diskriminaciji, koja je, kako navodi sveprisutna, o sopstvenoj ulozi i o ulozi države u rešavanju problema u Sandžaku.

Kompletnu emisiju Oko magazin: Novi Pazar možete pogledati ovde

Pozivate Beograd i najviše zvaničnike na dijalog, o svim pitanjima. Šta su za vas sporna i otvorena pitanja?

Zukorlić: To su, zapravo, svi problemi koji su opterećivali javnost, posebno poslednjih meseci. Mi od Beograda tražimo da nas prihvati kao ravnopravne građane ove države, da prosto imamo priliku da imamo onoliko obaveza koliko imamo prava. To znači da budemo građani koji će izvršavati svoje obaveze prema državi, a država obaveze prema nama.

Obaveza države je da nam obezbedi osećaj da je to naša država, da ne doživljava Bošnjake kao neprijatelje i opasnost. Naravno, iz uvažavanje izvesnih specifičnosti: zbog prošlosti, rata u Bosni i genocida u Srebrenici, zbog činjenice da su brojni intelektualni i politički faktori smatrali da je najbolje da Bošnjaci ovde ne postoje i da bi tada Srbija bila najbezbednija. To znači prestanak diskriminacije na verskoj i etničkoj osnovi.

Kad kažete diskriminacija, na šta konkretno mislite?

Zukorlić: Mislim da je sada još jasnije nego prethodnih meseci. Definitivno imamo i nalaze poverenice za zaštitu ravnopravnosti, procedure koju je pokrenuo zaštitnik građana, i zaključke poverenik za dostupnost javnih informacija.

Diskriminacija se vrši od strane Ministarstva za manjinska i ljudska prava. Diskriminacija nije pitanje individya, već krivično delo, za koji je zaprećena kazna od tri do šest godina zatvora. Međutim, ne vidimo da državni organi ni ministarstva razumeju da se odnosni na njih.

Ministarstvo vera je prvi krenuo u institucionalnu diskriminaciju, legalizovanjem razbijanja Islamske zajednice.  Poslednja inforamacija je da Ministarstvo vera ima neku svoju radnu grupu u kojoj su profesori Tanasković, Novaković, Raković i Adem Zilkić. Ta grupa je sačinila zaključak u kome se utvrđuje ko je tradicionalna Islamska zajednica. Po njihovom zaključku, to naravno nije Islamska zajednica koja postoji ovde stolećima. Paradoks je da u trećem milenijumu jedna radna grupa odlučuje o nečemu tako važnom. Ovde postoje političke namere da se ugroži sve ono što nije pristalo da bude sastavni deo jednog mehanizma koji servisira političke interese iz Beograda.

Mnogi vas optužuju da mešate veru i politiku?

Zukorlić: Ja bih voleo da mi neko da samo jedan primer, izjavu, gest. Ja za takav primer ne znam.

Evo, na primer, tokom bajramskog prijema juče ste uglavnom držali politički govor. Da li se slažete sa tim?

Zukorlić: Naravno, da bih se uopšte izjasnio da li je to politički govor, treba da razumemo šta je to baviti se politikom. Ako pod politikom podrazumevamo da je to imati stav o ključnim pitanjima za opstanak ovog naroda i očuvanje njegovog identiteta, onda da, tom dimenzijom politike se bavim. To je preskupa civilizacijska vrednost da bi se prepustila stranačkim vođama. Toga se nikada neću odreći. To mi ustav i zakoni dozvoljavaju, i kao građanin imam pravo govoriti.

Svakako da i kroz ovu temu vidimo diskriminaciju kada sličan govor drži Amfilohije, ili neko drugi iz SPC, to nije politika, to se podrazumeva, jer je SPC stub opstanka srpske nacije i države i oni imaju pravo da govore šta hoće. Kada govori tako muftija, onda je problem.

Što se tiče stranačke aktivnosti, javnost nije upoznata, ali mi smo prva Islamska zajednica na Balkanu, koja je zabranila imamima da se bave politikom u džamijama. I tome smo ostali dosledni i kad sam bio kandidat za predsednika Bošnjčke kulturne zajednice. Mi smatramo da je to interes Islamske zajednice.

Dakle, da čujemo od vas, vi ne želite da se bavite politkom, vi želite da ostanete muftija?

Zukorlić: Apsolutno. Ja mislim da stranački lideri smatraju da je jako važno biti predsednik stranke, a meni to nije važno. Ovo što sada činim sa ove pozicije, to je više od toga da budem stranački lider.



Možda želite da iz senke utičete na partije, i tako se bavite politikom?



Zukorlić: Da se bavim politikom nemam nameru, ali da utičem na političke tokove savršeno je jasno, kao što svaki čovek želi. Licemerno je da bilo ko kaže da ga ne zanima šta se dešava u politici. Svako ko tako kaže postaje žrtva politike, a ja ne želim da budem žrtva pogotovo ovako neodgovornih političara kakvi trenutno vladaju Sandžakom. Ovde postoji negativno sećanje u odnosu na ono što se događalo devedesetih.



Odavde je imam predstavnik Mešihata Sead Šaćirović pre neki dan policiju nazvao koljačima iz Bosne i sa Kosova, kakvu poruku zapravo upućujete kada neko Žandarmeriju naziva takvim rečima?



Zukorlić: Jedno bezakonje rađa drugo bezakonje. Kada sa jedne strane kršite zakon, i činite nepravdu, nemoguće je da se sa druge strane ostane u skladu sa zakonom. Pogotovo ako bezakonje stiže od državnih organa, onda je legalizacija bezakonja sa druge strane još logičnija.

Jako je loše stvari posmatrati izvan konteksta. Kamenice svakako nisu rešenje, ali je to posledica činjenice, o tome su pisali i srpski mediji, da je dobar deo JSO prešao u Žandarmeriju. Zamislite Bošnjaci pripadaju narodu koji je preživeo genocide u Srebrenici.

Običan čovek teško razlikuje običnu Žandarmeriju, od Škorpiona, i u njemu proradi emotivni naboj. Sa druge strane, kada imate neprimereno velike policijske snage upotrebljene sa stanovišta države, to je poruka da se ne radi o dečijem vrtiću.

Narod je shvatio da je ta policija došla da nam uteruje strah. Izuzima se šta se dešava u neposrednoj komunikaciji sa Žandarmima u prvom redu, u kojoj jedan od njih kaže da je "ubijao sunarodnike i Vas ću ako bude trebalo". Teških reči se treba čuvati, i one imaju posledicu.

Zašto niste spustili tenziju? Vi niste otišli tamo?

Zukorlić: Radi preciznosti, Sead nije moj zamenik. Sead Efendija Šaćirović, ako ste videli snimak, nalazi se između kordona. On nije probio kordon, već je propušten sa ciljem da razgovara. On je dobio pendrek po glavi, što nijedan mediji nikada nije objavio.

Što ne podnesete krivične prijave?

Zukorlić: Doći ću i do toga. Zamislite da imami na čelu sa Seadom nisu bili između policije i naroda. Zahvaljujući imamima nije došlo do sukoba.

Zašto niste podneli prijavu. Jedan je udario, drugi je pretio, zašto ste govorili medijima o celoj Žandarmeriji, a ne o tom policajcu?

Zukorlić: Formalno i to može da se uradi. Nije kasno. Ali shvatite da mi živimo u zemlji u kojoj je pravosuđe instrumentalizovano. Ovde se dobro zna da Rasim Ljajić može, kad god hoće, da obezbedi neku presudu. Slično je i sa Ugljaninom. Vi ovde imate privremene sudske mere koje se uveče u kafani dogovaraju i logično je da nemate poverenja.

Imate situaciju da u svim državnim organima je apsolutno neizbalansirana nacionalna struktura na štetu Bošnjaka. To se radi na perfidan nacin. Ljajić prvo postavi svoje korumpirane kadrove, a onda iz Beograda kažu "vi nemate kadrove korpumirani su i dovešćemo nekog iz Beograda". Onda imate nepoverenje.

Suština problema je da ovde i dalje utiču oni koji smatraju da zakoni treba da budu po standradima Evropske unije, a da se primenjuju selektivno.

Vaš politički prijatelj Čedomir Jovanović je suprotno govorio o policiji. On je rekao da slika Žandarma u Novom Pazaru nije ista kao i u Beogradu, ali da se Žandarmerija ponašala profesionalno. Očigledno da ne vidite to na isti način.

Zukorlić: Ne može se tako reći. Ja sam zadovoljan celokupnim odnosnom Žandarmerije, i građana. Bilo je loše i izgledalo je da je izmaklo kontroli, ali ja mislim da je ministar policije vrlo razumno postupio, njegovi operativci i sve do šefa policije u Pazaru, a to znači i do Žandarmerije. To je stvarna istina, i na kraju to mi je i ulilo poverenje da prosto prihvatim najave obećanja da je najbitnije da se to zaustavi, a da sva pitanja otvorimo na korektan način, dijalogom.

Juče ste pomenuli autonomiju za Sandžak. Evo prilike da nam tačno objasnite o kakvoj se autonomiji radi. Da li je to politička autonimija i šta znači zvanični program BKZ-a?

Zukorlić: Tražimo kulturnu i prosvetnu autonomiju, to je najniži oblik autonomije. To pripada i ovom prostoru i ovom narodu, a ponašanje režima pokazuje da nemamo prostora da verujemo režimu i da mu damo da odlučuje o našem identitetu.

Posle izbora za BNV, sve je bilo još strašnije. Istorijski aspekti autonomije su jasni, ali praktični su to što Beograd pokazuje da nema osećanja za ovaj prostor. Ova vlada je prihvatila regionalizaciju, to je uskladu sa proevropskom orjenaticijom. Ova vlada je podlegla uverenju da treba izmasakrirati Sandžak i ne dozvoliti mu da bude celina. To iritira ovaj narod.

Mi smatramo da Sandžak treba da ima izvestan stepen autonomne regije. Zovem da se o tome bez predrasuda razgovara. Na osnovi izgradnje obostranog poverenja.

Za južni deo Sandžaka ne bih imao pravo da ih učim šta treba da čine, tamo ima političara, stručnjaka, on će procenjivati šta treba činiti. Modela u Evropi ima mnogo, ali najvažnije je da se shvati da mora biti na osnovi obostranog poverenja.

Mora se razgovarati, a kad se razgovara, ishod jednog dogovora ne može biti po volji jedne strane, nego to nije dogovor već diktat. Kompromis je najbolje.

Kada su me pitali da li bih razgovarao sa drugom stranom, ja sam pitao ko je druga strana. Mi nećemo razgovarati sa onima koji su proizvod cepanja Islamske zajednice. Mi hoćemo da razgovaramo sa onima koji su tu Islamsku zajednicu pocepali, a to su Ugljanin i vlast u Beogradu.

Da li ste dobili obećanje iz Beograda?

Zukorlić: Boris Tadić je javno obećao i u Beogradu i u Novom Pazaru, pred 20.000 ljudi i na osnovu toga je dobio apsolutnu podršku u Sandžaku. Takođe i nepoštovanje tog obećanja je proizvelo antagonizam. Mi imamo problem da se ovaj prostor posmatra kao trgovačka roba Tadića i Ljajica.

Tražite razgovore sa državnim vrhom, ali oni ignorišu. Kako to razumete? Zvali ste i Tadića i Cvetkovića, ali odgovora nema.

Zukorlić: To je loše, i to nam daje za pravo da preduzimamo korake dalje internacionalizacije, i posledica toga je zahtev BNV za slanjem stranih posmatrača. Pozivanjem na dijalog, mi pokazujemo da smo zlonamerni, i da nemamo planove koje želimo da realizujemo bez Beograda.

Šta posmatrači treba da rade? Nisam ovde sreo mnogo ljudi koji kažu da se Bošnjacima krše ljudska prava.

Zukorlić: Nije tačno da se ne krše ljudska prava. Ako smo neravnopravni u državnim institucijama, krše nam se verska prava, izbacuju nasilno veroučitelji, ukoliko deo vlade želi da odredi koja je zajednica legalna, onda je to itekako diskriminacija. I najbrutalniji režimi retko udaraju na verske stvari, a ovaj režim se i to usudio. Ako pričamo o obrazovanju, mi smo potpuno diskriminisani. Bošnjaci i Romi su jedini koji nemaju ni minimum prava u obrazovanju. Naša deca moraju da uče i opelo i liturgiju, a nema ništa iz njihove kulture i duhovnosti.

Da li je to kršenje prava?

Zukorlić: Neka dođu ti posmatrači, neka utvrde da li ima ili nema kršenja, i da se utvrdi krivac.

Šta treba da rade ti strani posmatrači?

Zukorlić: Nije moje da precizno o tome odgovorim. Posmatrači imaju mandate koji određuje na osnovu zahteva, države i zainteresovanih strana. Posmatrači treba da posmatraju, i da utvrde istinu o zbivanjima na ovom prostoru.

Ko je muftija Zukorlić, evo prilike da otvoreno kažete?

Zukorlić: Muamer Zukorlić ne mrzi Srbiju, nije neprijatelj Srbiji, ali nije spreman da se odrekne časti identiteta vere. Očekuje da mu čelnici Srbije kao i svakom drugom građaninu omogući da u njoj živi dostojanstveno, u skladu sa identitetom, i da mu omoguće da sa svim ostalim građanima da budu ravnopravni.

Znači, da parafraziram ono što se često pominje u medijima, vi ne želite da budete "ajatolah", ne želite da budete i politički i verski lider, najmoćnija osoba?

Zukorlić:  Jako je teško odgovarati na niske udarce. Pogotovo na te kvalifikacije koje su ovom prostoru neprimerene. Kao i svaki drugi čovek želim da utičem na svoj i život svoje porodice i svih ljudi ukoliko to može da bude korisno. Ukoliko to neko naziva moć, zašto da ne.

Pominjete obdanište, a Vi ste sve učinili da sprečite izgradnju obdaništa, a kažu da u Novom Pazaru stvarno postoji potreba za obdaništima?

Zukorlić:  Tako je, ali ne može dobro da nastane na zlu. Na otimanju.  Rasim je u hadžetu katastrofalno izgubio izbore, a sada se bavi time kako da otme birače. Smatrao je da treba napraviti provokativni projekat, kako bi mogao da kaže, evo ja gradim obdanište, a muftija ne da. Postoje dva projekta za obdanište, jedan u Petrovoj crkvi. A drugi na vakufskoj zemlji. Kod crkve je procenjeno da projekat ruši ambijent crkve, a tu nije bilo policije. Mi nismo porotivnici vrtića, ali se on ne može graditi nasilno i na otetoj lokaciji. Čak, mi ne isključujemo mogućnost, da je bilo dijaloga, da se gradi i tu, ali dogovorno, uz rešenje imovinskog statusa.

Ja imam papir na kome se vidi da je taj status rešen, jer piše da je Islamska zajednica tražila pravičnu nadoknadu, da ju je dobila, i da je zadovoljna tom nadoknadom.

Zukorlić:  Verovatno imate u rukama zapisnik Rešenje. Poznato je da u vreme komunizma, pri oduzimanju imovine, uvek to pratilo procedure navodonog prihvatanja sporazuma. I naplate. To je lako dokazivo da li je simbolično. Zakon kaže da je predmetom vraćanje imovine sva imovina ukoliko nije plaćena po tržišnoj vrednosti. Ukoliko jeste, ja se izvinjavam. Ali videćete da nije.

Pitam Vas, jer se ispod ovoga potpisao predstavnik Islamske zajednice, Hajro Tutić.

Zukorlić: Uvek je neko potpisao, ali vi znate šta je sledilo.

Vi tvrdite da je to neautentično?

Zukorlić: Da. Ta je parcela na spisku imovine u procedure za vraćanje. Zato i ne može biti predmet trgovine.

Kako predviđate da će se odvijati situacija u Novom Pazaru. Šta predlažete?

Zukorlić: To znači da ga neće ni biti. To znači da vlast snosi odgovornost. Siguran sam da se narod neće odreći svojih prava i žalosno je što je jedini prostor ulica. U tom slučaju ja se bojim eskalacije sukoba, jer su mogući. Ono što se pokazalo, to je da je svaki sledeći problem veći od prethodnog. Ja ponavljam poziv dijalogu i rešavanju problema. Samo ignorisanje pokazuje koliko Beograd ovaj prostor smatra drugorazednim.

Šta vam najviše smeta kada su u pitanju zablude i predrasude koje ljudi imaju u odnosu na Sandžak?

Zukorlić: Zablude iz Beograda predrasude istorijske prirode. Mi nosimo tursku krivnju za sve što se dešavalo, a oni koji najviše podsećaju na Turke, a to su Bošnjaci, treba da plate. Na toj matrici se dogodio i gencodi u Srebrenici. Druga matrica je neodgovornost Beograda i vlasti, dok ne dođe do eskalacije, oni ne osećaju problem.

Treća dimenzija je ucena Rasima i Ugljanina. I oni koriste priliku dobijajući poluge režima kako bi kaznili svoje neistomišljenike. Negativna je uloga i medija, koji su ovde samo kad su problem i incidenti, i ne dozvoljava se ni jednoj pozitivnoj ideji da ode prema Beogradu.

Na primer, internacionalni univerzitet je jedina uspešna multietnička institucija u Srbiji. Tu je 40 odsto Srba, a predsednik je mufitja, to je dragulj koji potvrdujem mogućnost međunacionalnog poverenja. Da li je ijedan beogradski medij rekao kako je moguće da student iz Kragujevca, Niša veruju muftiji. Takvih primera je puno, ali nisu vidljivi u Beogradu i to pomaže da se doliva ulje na vatru.

Nastavak na RTS...