Izvor: Politika, 01.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko para, toliko nauke
Vladimir Grečić je dobro formulisao stanje u nauci u Srbiji sa: "za nauku – na dnu liste" ("Politika" 11. oktobar). Ja bih još dodao da je nauka ne samo na dnu po ulaganju naše države u naučna istraživanja, već uopšte i kao državno-društveni prioritet.
Nažalost, i ovoga puta nije rečeno ništa novo. Nauka u Srbiji već dugo za političare predstavlja jeftin dekor. Međutim, ako sada stvar posmatramo sa tačke gledišta kako naša nauka eventualno utiče na sveopšte intelektualno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zdravlje srpske nacije i njen respekt u svetu, onda bez ikakvog ublažavanja i biranja atributa koji bi to stanje opisali treba nedvosmisleno reći: ozbiljne nauke u Srbiji uopšte nema, i što je gore, što se kod nas provlači kao nauka – najčešće je beznačajno, često lažljivo, pogubno. Da ponovim, pogubno!
Naše tzv. vrhunske intelektualne institucije, Akademija i univerziteti, a i zaposleni u njima, u nekoj pristojnijoj državi teško da bi bili primljeni i za portire. Ako ni zbog čega drugog, a ono po kriterijumima pristojnog ponašanja. Treba samo prisustvovati sednicama naučnih veća fakulteta pa videti u kojoj meri prostakluk, primitivizam, psovke i spletkarenje predstavljaju glavna obeležja takvih okupljanja. Tu i tamo, i to više slučajno, provuče se rasprava o nekom naučnom problemu!
Intelektualni kadar u već pomenutim (trebalo bi da budu vrhunske) intelektualnim ustanovama najvećim delom je ispod svakog dozvoljenog, minimalnog intelektualnog nivoa. Situacija je više nego mučna. S druge strane, takvi i slični obično imaju argument: koliko para, toliko muzike! Nije netačno.
Dabome, neko ko iole ima intelektualni integritet ili oseća sposobnost da nešto uradi, neće se zadovoljiti time da gubi dragoceno vreme na beznačajnim, dugim, bezvrednim sednicama na fakultetima, u rektoratima, Akademiji. Mladi ljudi nemaju, kao Baš-Čelik, tri života da bi jedan mogli da prilože na oltar intelektualnog beznađa u Srbiji.
Stoga na pitanje Vladimira Grečića kakvu strategiju treba napraviti da bi se koristili umovi poreklom iz ovog podneblja, moramo biti realni i pomiriti se s činjenicom da, ako se ovako nastavi, ti ljudi su za nas trajno izgubljeni!
Pa ipak, nikad nije bilo da nekako nije bilo! Podstaknut divnim, nedavno posmrtno objavljenim razgovorom Cvetka Lainovića koji smatra da "kultura treba da bude po strani, izvan politike", ponovio bih isto i uz reči kultura svugde dodao i – nauka!
Kao prvi lek u lečenju nauke u Srbiji treba – ukinuti Ministarstvo za nauku! Samim tim, odvojiti nauku od dnevnopolitičke manipulacije, a umesto toga osnovati odgovarajuće agencije. Agencije ne bi bile podložne političkim manipulacijama. Kako, opet, lepo reče Lainović: "Političari su samo privremeno interesantni i značajni, a samim tim i politika koju oni sprovode – kratkog je vijeka. Dok recimo umjetnik (naučnik) koji svojim stvaralaštvom doprinosi kulturi ima trajno mjesto u istoriji".
Drugo, možda najteže, pitanje jeste kako to sve sprovesti? I za to već ima oprobanog leka, a primenili su ga u NR Kini. To je jedino moguće lečenje, i sve što je do sada učinjeno pokazalo je spektakularne rezultate! Kina se već posle jedva dve decenije svrstala u vodeće naučne sile. U nekim oblastima i velesile! Kako su to uradili?
Sasvim jednostavno. Odvojili su velika finansijska sredstva iz nacionalnog budžeta! U našem slučaju, to bi za početak trebalo da bude bar deset puta više novca za nauku nego danas! Zatim, a to je najvažnije, pozvali su sve u Kini ili dijaspori da konkurišu za naučne projekte koje će recenzirati najugledniji međunarodni nepristrasni naučnici. Svi koji prođu, bez obzira na to gde žive, biće odgovarajuće finansirani. Ostali će dobiti otpremninu i priča je završena! Jednom reči, voljno! Surovo, ali jedino moguće.
Mislim da je surovije, pogubnije i štetnije za srpski narod ako nam sudbinu, zbog lažnog sažaljenja, i dalje kroje mediokriteti. Kad bismo tako postupili, bilo bi velikih iznenađenja. Kao što košava u Beogradu pročisti vazduh, tako bi takva recenzija očistila Srbiju od intelektualnog smoga. Ugledajmo se na NR Kinu koja je to već uradila.
Profesor Univerziteta u Beogradu
Vladimir Glišin
[objavljeno: 01.11.2006.]
