Izvor: Southeast European Times, 21.Mar.2011, 23:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Koliko nas stvarno ima?

Vreme je za brojanje u Jugoistočnoj Evropi: 2011. je godina popisa.

21/03/2011

Nataša Radić za Southeast European Times iz Zagreba -- 21.3.2011.

Za nekoliko meseci, barem na papiru, većina zemalja imaće ažurirano brojno stanje svojih građana, kao i nove informacije o društvenoj, verskoj, nacionalnoj i etničkoj demografiji.

Jedna od prvih zemalja u kojoj će biti održan popis je Hrvatska, i to počevši od 1. aprila u trajanju od četiri >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << nedelje. Podatke će prikupljati petnaestak hiljada popisivača, a rezultati će biti objavljeni 30. juna.

Ipak, popis nije jeftin: popis u Hrvatskoj koštaće 23,6 miliona evra. Sam upitnik ima 45 pitanja, među kojima su i neka neočekivana.

Građani će biti pitani o tome da li koriste računar, internet i da li komuniciraju elektronskom poštom. Cilj je da se ustanovi kompjuterska pismenost stanovništva. Jedno pitanje odnosi se i na način odlaska na posao, gradskim prevozom ili automobilom.

Ima i više ličnih pitanja. Pored tradicionalno delikatnih pitanja koje se tiču veroispovesti, popisivači će ovoga puta građane pitati da li žive u nevenčano ili u „tradicionalnoj“ bračnoj zajednici i da li žive u istopolnoj zajednici.

I Makedonija se sprema za popis, čiji je vremenski okvir sličan onom u Hrvatskoj. „Početni rezultati biće saopšteni u junu 2011, a konačni rezultati u junu 2012,“ kaže za SETimes Ljiljana Kuzmanovska iz zavoda za statistiku. Na projektu, koji će koštati oko 14 miliona evra, biće angažovano više od 18.500 ljudi.

Susedna Albanija planira da popis održi u aprilu, ali ga je na kraju odložila da se ne bi poklopio sa lokalnim izborima u maju. Brojanje u Albaniji trajaće tri nedelje, sa dvanaest hiljada popisivača na terenu. Posebna pažnja biće pridata romskoj zajednici, za koju je urađen probni test.

Oko grčke manjine u Albaniji izbila je kontroverza, kao i u vezi sa ponašanjem grčkih diplomatskih predstavnika u toj zemlji. Albanski mediji emitovali su video snimak Teodora Ikonomusa, grčkog konzula u Korči, u jugoistočnoj Albaniji, kako poziva ljude da se nacionalno izjasne.

„Da, ima Grka u Korči. Da, Vlasi su Grci. Grci, ne bojte se popisa, izjasnite se o svom stvarnom poreklu“, rekao je Ikonomus prošlog meseca.

Troškovi terenskog rada i analiza su ponekad zastrašujući. [Gabriel Petrescu/SETimes]

Skupština Kosova odlučila je 2009. da popiše stanovništvo, domaćinstva i imovinu, od 31. marta do 15. aprila. Zvaničan popis nije vršen od 1981.

Arsim Bajrami, bivši ministar državne uprave, kaže SETimesu da je „ovaj proces preduslov za ekonomski razvoj Kosova“.

Međutim, Marko Jakšić, Srbin iz Mitrovice, kaže za SETimes da „nema uslova pod kojima bi Srbi učestvovali u popisu.“

„Očekujem da će svi učestvovati, ali je teškoća u tome što Srbi na severnom Kosovu nisu spremni da prihvate taj proces i naše institucije. Nadamo se da ćemo ipak u tome uspeti, uz pomoć EU“, kaže kosovska ministarka za državnu upravu Edita Tahiri.

Rifat Blaku, predsednik Centralne popisne komisije, kaže da će „čitav proces biti vođen u skladu sa međunarodnim standardima i da će biti posećeno više od 1.460 lokacija“.

I popis u Bosni i Hercegovini je prvobitno bio planiran za april, ali se čini da bi mogao da bude odložen za najmanje godinu dana, zbog raznih političkih neslaganja i proceduralnih teškoća.

Čini se da je glavna tačka sporenja zbog koje bi popis mogao da bude odložen nemogućnost najvećih političkih stranaka u parlamentu da se dogovore o stepenu značaja podataka o nacionalnoj, verskoj i drugim pripadnostima u popisnom upitniku.

Popis bi mogao da pruži razne informacije. Poslednji je sproveden 1991. pre rata u Bosni, koji je izazvao velika pomeranja stanovništva u narednim godinama.

Prošle godine, rumunska vlada odlučila je da za oktobar 2011. odloži popis stanovništva koji je trebalo da bude održan u martu, delom i iz finansijskih razloga. Međutim, drugi razlog je da se stručnjacima da dovoljno vremena da procene rezultate poljoprivrednog popisa održanog u decembru i januaru.

U nekim zemljama popis neće biti održan kako je planirano. [Gabriel Petrescu/SETimes]

Ovogodišnji popis stanovništva u Rumuniji je treći po redu od pada komunizma. U poslednje dve decenije, broj stanovnika se smanjio za više od 1,5 miliona ljudi. Najviše ih je bilo 1990, kada je u Rumuniji živelo 23,2 miliona stanovnika. Međutim, 2002. godine popis je pokazao da stanovnika ima 21,698 miliona. Očekuje se da će se pad nastaviti i dalje.

Ukupno 130.000 popisivača će u oktobru prikupljati informacije na terenu. Vergil Voineagu, načelnik Nacionalnog instituta za statistiku, kaže da će glavni izazov biti popisati ljude na selu, od kojih je većina emigrirala od završetka popisa 2002. Procenjuje se da samo u Italiji i Španiji živi oko dva miliona Rumuna.

U Crnoj Gori, koja se odvojila od nekadašnje državne zajednice sa Srbijom i proglasila nezavisnost pre pet godina, popis je vruće političko pitanje.

Profesor i analitičar Svetozar Jovićević objašnjava da prosrpske opozicione partije, koje su bezuspešno pokušale da spreče otcepljenje Crne Gore iz zajednice sa Srbijom, smatraju da će izgubiti uticaj ukoliko se broj građana koji se izjašnjavaju kao Srbi smanji.

„To je njihovo glavno oružje i zbog toga su zabrinuti. Na drugoj strani, vladajuće stranke žele da povećaju broj građana koji se izjašnjavaju kao Crnogorci, zato što je to onda afirmacija njihove politike“, kaže Jovićević za SETimes.

Prema popisu iz 2003, 43 odsto građana izjasnilo se da su Crnogorci, 32 odsto kao Srbi, 7,8 odsto kao Bošnjaci, 5 odsto kao Albanci, 3,9 odsto kao Muslimani, 1,1 odsto kao Hrvati i 0,4 odsto kao Romi.

Ovaj tekst zajedno su sastavili Pol Čočoju iz Bukurešta, Jusuf Ramadanović iz Sarajeva, Nedjeljko Rudović iz Podgorice, Linda Karadaku iz Tirane, Muhamet Brajšori iz Prištine i Klaudija Lutovska iz Skoplja.

Nastavak na Southeast European Times...