Izvor: Blic, 16.Dec.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko nam je poslanika potrebno?
Poslednjih dana zahuktale su se debate, pa i političke akcije, o smanjenju broja poslanika. Naravno, štednja je uvek dobra motivacija, naročito kad nas ekonomska kriza sve ozbiljnije pogađa, kad je državni budžet sve teže napuniti, a građani uvereni da je Narodna skupština skupa i neefikasna uprkos ogromnom broju donetih zakona, a poslanici skoro isključivo prikazivani kao neodgovorni i skloni privilegijama.
Svako spominjanje smanjenja državnog troška postaje popularna >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ideja. Iako to jeste politički legitimna ideja, bilo bi loše da se na ovom pitanju političke stranke demagoški prepucavaju, a uspešnija ispadne ona koja predloži najmanji broj. Ovo pitanje ne rešava se ni kao rezultat ulične ankete. Reč je o dalekosežnom pitanju o kojem treba da razgovaramo odgovorno, argumentovano, uz pregled dobre prakse, a u svetlu reforme izbornog sistema, daljoj decentralizaciji koja prati smanjenje parlamenta...
Poznato je da prevelik broj poslanika podstiče uticaj interesnih grupa na parlament, da su troškovi veći, da kvalitet pojedinačnih predstavnika nije uvek ujednačen, a poznato je i da premali broj poslanika smanjuje reprezentativnost parlamenta, da može da vodi ka nestabilnosti političkog sistema... Rešenje je, dakle, u pravoj meri. Zato se broj poslanika usklađuje sa brojem stanovnika, razuđenošću teritorije, stranačkom strukturom... U našem okruženju, poslednji saziv Hrvatskog sabora imao je 151 poslanika na 4,5 miliona stanovnika, Slovenija 90 na dva miliona, a na 10 miliona Mađarska ima 386, a Grčka 300 poslanika. Našim Ustavom iz 1989. je prvi put preciziran broj od 250 poslanika. Tad su, međutim, i narodni predstavnici s Kosova činili srpski parlament. Danas je njihov broj sve manji i to sigurno treba imati u vidu.
Smanjenje broja poslanika sigurno bi dovelo do nekih ušteda i, uz drugačiji izborni sistem, do kvalitetnijeg predstavništva, gde bi veza između poslanika i građana bila ojačana, a pojedinačni poslanik bio jaka politička figura. S druge strane, ako hoćemo efikasniji i moderni parlament, moramo da uvećamo administrativne kapacitete, da zaposlimo dobre pravnike normativce, istraživače, ekonomiste... A to takođe košta. Donošenje zakona danas, kontrola vlade i predstavljanje građana su ozbiljan politički posao koji zahteva političku snagu i neretko hrabrost pojedinca, ali i ozbiljnu institucionalnu podršku. Zato - razgovarajmo i tražimo najbolja rešenja, pre svega u interesu građana!
