Izvor: RTS, 13.Sep.2009, 09:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko košta kriza?
Najveće svetske ekonomije kriza košta 10.000 dolara po stanovniku. Od proseka odskače Velika Britanija, koja je potrošila 50.000 dolara po stanovniku. Najviše novca iz državnih paketa za spasavanje otišlo na banke.
Prošlog septembra dogodilo se nekoliko lomova na američkoj finansijskoj sceni, zbog kojih ceo svet trpi krizu, najtežu od 1929. godine. Države su priskočile u pomoć, odstupajući od uobičajenih tržišnih principa, a najviše novca iz državnih paketa za >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << spasavanje otišlo je na banke.
Američki senator Kristofer Dod kaže da su poreski obeznici ljuti i da traže odgovor na pitanje kada će ih projektanti izlaska iz krize iz nje i izvesti.
Kada se podvuče crta, najveće svetske ekonomije kriza do sada košta 10 hiljada milijardi dolara ili 10.000 dolara po stanovniku, a od proseka odskače Velika Britanija, koja je potrošila 50.000 dolara po stanovniku.
Bela kuća saopštava da se američki finansijski sistem oporavlja i da će država početi da smanjuje novčanu pomoć. Amerika je za godinu dana potrošila četvrtinu bruto domaćeg proizvoda na spasavanje ekonomije, najviše na banke i automobilsku industriju.
Gotovo godinu dana je prošlo od ovog zahteva prilikom odobravanja paketa za spasavanje u američkom Kongresu. Iako je kriza tema broj jedan na svim međunarodnim sastancima, malo je urađeno na promeni regulativnih mera koje bi sprečile da svetske finansije ubuduće dođu na korak od propasti.
Očekuje se da G20 na sastanku u Pitsburgu krajem meseca utvrde veće obavezne bankarske rezerve, ali analitičari strahuju da bi oporavak mogao da u budućnosti omekša pravila poslovanja.
Predsednik Barak Obama kaže da mu je reforma finansijskog sistema prioritet, jer ne želi da dozvoli da se ponovi prošli septembar. Amerika se sada zadužuje da bi podstakla ekonomski rast, pa se očekuje da joj dug za pet godina naraste na 10 hiljada milijardi dolara.
Britanski bi bio pet puta manji, ali i jedan i drugi plaćaju poreski obveznici koji su u začaranom krugu ekonomske krize. Kriza je umanjila vrednost njihovih nekretnina i vrednosnih papira, oni zbog toga manje troše, zbog manje potrošnje, manje se proizvodi, i eto recesije.
Procenjeno je da će svetska ekonomija ove godine biti u padu za 2,3 odsto, što je gubitak od hiljadu milijardi dolara.
