Izvor: B92, 04.Feb.2015, 17:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko je koštao proces pred MSP?
Tužbe Hrvatske i Srbije i proces koji se vodio pred Međunarodnim sudom pravde koštali su države skoro četiri miliona evra.
U "cenu" nisu uračunati ni utrošeno vreme, ni posledice "nerešenog rezultata", a na pitanje šta je vredelo platiti nameću se odgovori - izlazak iz paradigme devedesetih i moguće osnivanje zajedničkog fonda za obeštećenje žrtava.
Pravnici i stručna javnost smatraju da je priča o odgovornosti država za genocid jučerašnjom presudom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << završena, ali da će se i dalje voditi procesi za ratne zločine pred domaćim sudovima.
Dve decenije posle kraja sukoba završen je i proces u Hagu. Delimično su zadovoljne obe strane, ali prve reakcije pokazuju da su u Zagrebu ipak očekivali bolju presudu. Član pravnog tima Srbije do 2010. godine Vladimir Đerić kaže da bi bolje bilo da pravnog spora nije bilo, ali da to nije zavisilo od srpske strane.
"Posle 5. oktobra bio je jedan veliki napor da se reše svi postupci pred MSP. Taj napor je bio napor nove demokratske vlade, a to nažalost nije uspelo. Uvek je postojala želja da se spor resi van suda, ali, znate, ako ne možete da ga rešite, morate da se branite. Niko ne može da vam garantuje da ce spor biti rešen u vašu korist ako se vi ne branite", kaže Đerić
Iz Zagreba već stižu poruke da će od Srbije tražiti krivično gonjenje bivših najviših starešina JNA. "Svaki okrivljeni se može izvući samo ako umre, inače će mu biti suđeno", kaže hrvatski ministar pravde Orsat Miljenić.
"Očigledno da su očekivanja negde bila mnogo veća, a onda je i razočaranje mnogo veće. Stav hrvatskog ministra je takav kakav je i naravno da oni mogu da se obrate sa takvim jednim zahtevom Republici Srbiji, ali ja bih rekla da su oni to već i ranije činili, pre nego što je ova presuda doneta", kaže Vesna Knežević Predić sa Fakulteta političkih nauka.
Hrvatska je proces protiv Srbije pokrenula još za života Franje Tuđmana 1999. godine. Posle desetogodišnjih pokušaja da se proces skloni sa stola međunarodnih sudova, zvanični Beograd je pokrenuo kontratužbu za genocid protiv Hrvatske.
"Mislim da Srbija tu nije mogla mnogo da bira.Ta odluka koja je doneta da se ulozi protivtužba, kada sada gledamo na te stvari, očigledno je bila dobro promišljena", kaže Vesna Knežević Predić.
Posle niza oslobađajućih presuda pred Haškim tribunalom, kojima su odgovornosti za zločine prvo oslobođeni hrvatski generali Ante Gotovina, Mladen Markač i Ivan Čermak, a prošle godine i nekadašnji čelnici Državne bezbednosti Jovica Simatović i Frenki Stanišić, javnost u obe zemlje je to prihvatila s negodovanjem. Sada je stigla i presuda da nijedna država nije odgovorna za genocid. Šta dalje?
"Treba pre svega izaći iz paradigme devedesetih. Pitanje zločina i pitanje odgovornosti za zločina i u krajnjoj liniji pitanje istine u onome šta se desilo se ne rešava kroz bilo kakvu vrstu konflikta, uključujuići i one pred MSP, on se resava kroz saradnju", kaže Đerić.
Đerić smatra i da bi bilo dobro osnivanje zajedničkog fonda Srbije, Hrvatske i BiH za obeštećenje svih žrtava sukoba na prostoru bivše Jugoslavije.
