Izvor: Vesti-online.com, 16.Sep.2015, 08:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko ima srpske dijaspore (4): Zemlja bez pameti
Srbija je u 19. veku znala gde joj je pamet i kako da je vrati kući, dok danas o tome nema pojma, jer ne poseduje statističku evidenciju o emigraciji, kaže stručnjak za migracije Vladimir Grečić.
On alarmira da je u srpskoj dijaspori udeo visokoobrazovanih u porastu, što je, kako je ocenio, za državu više nego zabrinjavajuća činjenica, jer ne samo da u svet odlazi srpsko znanje, već i mladost.
- Odlaze oni koji su ostvarili najveća dostignuća i najveće >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << rezultate u radu i to ne samo na evropski prostor. Atraktivni su za poslodavce: mladi su, znaju jezik zemlje domaćina, imaju relevantno profesionalnu obučenost i iskustvo, tako da se lako mogu nakon završetka studija integrisati u privredu i društvo - objašnjava Grečić.
Sve veći je broj i onih koji idu van granica odmah po završetku studija u Srbiji.
- Broj građana Srbije s doktorskom titulom samo iz oblasti prirodnih nauka i inženjerstva na univerzitetima SAD, u periodu od 1982. do 2011, premašuje 1.000. Nažalost, četiri petine ukupnog broja nastavlja da radi i živi u toj zemlji. Edukacija stručnjaka je veoma skupa, tako da Srbija gubi svoje dragocene ljudske resurse - ističe ovaj veliki problem.
Grečić ukazuje da je neverovatno da je skoro 70 odsto ukupne srpske inteligencije 19. veka obrazovano u inostranstvu, ali je država znala gde su i uspevala je sve da ih vrati u domovinu.
- To je bio rezultat usklađenih napora tadašnje zemlje da ulaže u obrazovanje. Te investicije su daleko prevazilazile današnji nivo izdvajanja za obrazovanje - pojašnjava Grečić.
On se poziva na podatke dr Ljubinke Trgovčević da je u 19. veku srpska vlada izdvajala 5,5 odsto godišnjeg budžeta za obrazovanje, a svega 3,7 odsto za Ministarstvo unutrašnjih poslova.
- Važno je istaći da je tadašnja srpska elita tačno znala gde se njeni studenti obrazuju i koliko dugo su studirali i radili u inostranstvu. Jednako je važna činjenica da su se svi srpski studenti u inostranstvu u pretprošlom veku vratili u Srbiju - ističe ovaj stručnjak za migracije.
1. Srbija ne zna da broji
2. Uskoro cela nacija dijaspora
3. Devet velikih seoba
Nasuprot ovakvoj istoriji, početak 21. veka je porazan, jer nema odgovarajuće nacionalne strategije u oblasti elitnog obrazovanja, ni zbirnih podataka o tome koliko je danas mladih ljudi u inostranstvu i koliko se njih vratilo kući nakon sticanja inostrane diplome. Posledica toga su međunarodne analize koje pokazuju da nadležni državni organi ne posvećuju dovoljno pažnje talentima koji odlaze.
- To se može zaključiti iz izveštaja Svetskog ekonomskog foruma po indikatoru "odliva mozgova". U poslednjem Izveštaju, a za protekle dve godine uvedena su dva nova indikatora: kapacitet zemlje za zadržavanje talenata, prema kojem je Srbija na 146. poziciji, i kapacitet zemlje za privlačenje talenata, gde je Srbija na pretposlednjem mestu od 148 zemalja - iznosi ovaj stručnjak poražavajuće podatke.
Nastavak na Vesti-online.com...
