Izvor: Politika, 15.Maj.2013, 23:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko ima nedostojnih sudija
Ne može se izbeći istina da među sudijama i dalje ima onih koji to ne bi mogli biti. Prvo bi trebalo Visoki savet sudstva učiniti dostojnim tog zadatka
Ustavni sud Srbije je tokom 2012. godine u žalbenom postupku poništio sve odluke Visokog saveta sudstva o odbijanju konvertovanih prigovora nereizabranih sudija.
Uprkos tome, ne može se reći da sve reintegrisane sudije ispunjavaju uslove reizbora u pogledu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti.
Ustavni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sud nije se bavio pojedinačnim odnosom žalilaca prema uslovima ponovnog izbora (to je u nadležnosti Visokog saveta sudstva), već je, u skladu sa svojom nadležnošću, ispitivao samo zakonitost pobijanih odluka. Za takvu odluku bilo mu je dovoljno to što su u razmatranju prigovora učestvovali članovi saveta koji su sudovali u donošenju pobijanih odluka i što u postupku reizbora nije oborena pretpostavka da zatečene sudije ispunjavaju reizborne uslove.
Zbog toga se ne može negirati da i među reintegrisanima ima onih koji nisu stručni, osposobljeni i dostojni za bavljenje sudijskim pozivom.
Ako se ima u vidu da je takvih bilo i među sudijama koji su odmah reizabrani (neki su učestvovali u izbornim krađama, neki su bili u sukobu interesa, neki su ugađali dnevnoj politici, za neke je utvrđeno da postoje razlozi za razrešenje...), ne može se izbeći istina da među sudijama i dalje ima onih koji to ne bi mogli biti.
Zato nosiocima sudske vlasti ostaje da se suoče sa sobom i oslobode onih koji ne zaslužuju da tu vlast vrše. Pošto bi to suočavanje trebalo da obavi Visoki savet sudstva, najpre njega valja učiniti dostojnim tog zadatka.
Prvi korak u tom pravcu već je učinjen: članovi po položaju zamenjeni su novim starešinom Vrhovnog kasacionog suda, novim ministrom pravde i novim predsednikom parlamentarnog odbora za pravosuđe, a član iz reda profesora pravnog fakulteta dao je ostavku.
Preostali članovi mogu biti zamenjeni zbog mana u njihovom izboru. Član iz reda advokata izabran je nezakonito, jer ga nije predložila Skupština Advokatske komore Srbije koja obezbeđuje najširu predstavljenost članstva, već Upravni odbor koji je organ skupštine a ne članstva. Članovi iz reda sudija izabrani su nezakonito, jer je u postupku njihovog kandidovanja uskraćeno aktivno i pasivno biračko pravo svim sudijama koje je Ustavni sud vratio u status nosilaca sudijske funkcije.
Nezakonite akte o izboru preostalih članova Visokog saveta sudstva trebalo bi da stavi van snage Narodna skupština koja ih je i donela. To joj neće biti prvi put, jer je 14. februara 2001. godine stavila van snage odluke o nezakonitom razrešenju sudija Vrhovnog suda Srbije (među njima je bio i pisac ovih redova), koje je donela decembra 1999. i jula 2000. godine. Narodna skupština je, zbog mana u donošenju, stavila van snage i odluku o izboru ranijeg predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Ako je to mogla prema onom koji je po položaju i predsednik Visokog saveta sudstva može i prema njegovim članovima. Stavljanje van snage odluke o njihovom izboru neće delovati unazad, baš kao što nije delovalo ni stavljanje van snage odluke o izboru predsednika najvišeg suda.
Ako bi Narodna skupština na ovakav način prekinula mandat preostalim članovima aktuelnog sastava Visokog saveta sudstva, otvorila bi se mogućnost njihove zamene u postupku kandidovanja i izbora novih članova koji taj organ treba da učine pravim čuvarom i garantom nezavisnosti i samostalnosti sudova i sudija.
Takav Visoki savet sudstva bio bi spreman za sudbinske korake u reanimaciji posrnulog sudstva.
Prema članu 153. stav 3. Ustava, Visoki savet sudstva čine tri člana po položaju, jedan član iz reda advokata, jedan član iz reda profesora pravnog fakulteta i šest članova iz reda sudija sa stalnim mandatom. Od ukupno 11 članova, većinu od šest čine sudije. E, tu većinu savet mora da ima i kada odlučuje. Dosad je nije imao zato što je, po članu 14. stav 3. Zakona o Visokom savetu sudstva, za održavanje sednice bio dovoljan i kvorum od šest članova. Pošto su njega mogli da čine – tri člana po položaju, član iz reda advokata, član iz reda profesora prava i samo jedan član iz reda sudija (!), dosadašnji radni sastav saveta nije mogao biti garant nezavisnosti i samostalnosti sudske vlasti. Da bi to postao, neophodno je da se odredba o kvorumu zameni odredbom po kojoj će izabrani članovi iz reda sudija imati zamenike, kako bi Ustavom predviđena većina sudija u Visokom savetu sudstva došla do izražaja i pri odlučivanju.
Sudstvo treba da se oslobodi od onih koji nisu stručni, osposobljeni i dostojni sudijske funkcije, a pri tom ne sme da podlegne porivima bolećivosti, neprincipijelnih obzira i lažne solidarnosti.
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sudijama iz 2010. godine omogućavao je Visokom savetu sudstva da otkloni mane u izboru koje su učinili njegovi prethodni sastavi, jer je, po članu 6. tog zakona, mogao da po službenoj dužnosti preispituje odluke o izboru zbog sumnje u stručnost, osposobljenost ili dostojnost pojedinih sudija i da pokreće postupak za njihovo razrešenje. Nevolja je to što Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama, koji se nalazi u skupštinskoj proceduri, hoće da ovu odredbu stavi van snage. Ako se to dogodi personalna obnova sudstva u postustavnoj reizbornosti sudija ostaće nedovršena, a nepodnošljivi propusti u njenom sprovođenju – oprošteni i zaboravljeni.
* Redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta „Union”
Zoran Ivošević
objavljeno: 15/05/2013
