Izvor: RTS, 11.Apr.2015, 19:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko hitno se primenjuju zakoni doneti po hitnom postupku?
Od ukupno 178 zakona koji su se od prošlog marta do kraja februara našli pred srpskim poslanicima, 70 odsto je usvojeno po hitnom postupku, analiza je Nevladine organizacije "Otvoreni parlament". Dok poslanici vladajuće stranke ističu da su svi sistemski zakoni prošli javnu raspravu, iz opozicije poručuju da nedostaje dijalog.
Po skraćenom postupku, od aprila do kraja februara usvojene su 123 izmene, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << dopune i predloga zakona, međunarodna ugovora, sporazuma. Od toga se svaki drugi put odnosilo na izmene i dopune zakona.
To ističe i parlamentarna većina – tvrde da su hitno usvajane samo izmene i dopune, ali ne i ključni zakoni. Sve što je usvojeno, objašnjavaju, može da se primenjuje.
"To su sve važni sistemski zakoni, od Zakona o radu, seta zakona o informisanju, planiranju i izgradnji, inspekciji, policiji, i svi su urađeni uz poštovanje kompletne procedure", kaže šef poslaničke grupe SNS-a Zoran Babić.
Prema njegovim rečima, svi sistemski zakoni su bili na reformskom kursu i prošli kompletnu javnu raspravu.
Ubrzana procedura je legalna, ali kao posledice može da ima nedostatak informacija za sve one na koje se zakon odnosi – poručuje opozicija.
"Samo čujete na nekom mestu na kojem inače ne biste čuli – da su vam radna prava drugačija, da su saobraćajna pravila drugačija, vi na koje se zakoni odnose nemate vremena da saznate kako će se oni odnositi", kaže Gordana Čomić iz Demokratske stranke.
Svaki četvrti zakon donet je pod obrazloženjem da postoje "štetne posledice po rad organa i organizacija", svaki osmi zbog usklađivanja sa propisima Evropske unije. Međutim, ni Poslovnik ne zahteva mnogo detaljnija objašnjenja. Osim ova dva razloga, mogu se još navesti i štetne posledice po život i zdravlje ljudi, bezbednost zemlje ili ispunjenje međunarodnih obaveza.
"Ne slede nikakvi argumenti na koji način nedonošenje zakona u stvari koči rad organa, zato što su obrazloženja toliko široka da možete svaki od zakona da podvedete pod neko od obrazloženja", kaže Jovana Đurbabić iz "Otvorenog parlamenta".
Prema njenim rečima, često se dešava da predlagači smatraju da je dovoljno da se zakon usvoji po hitnom postupku, a to u stvari nije tako.
Da li je hitan postupak uvek i zaista hitan?
"Nama je hitan postupak lenjost za dijalog, a ne hitan postupak, to je problem", kaže Gordana Čomić.
"Sve što radimo, sva reformska politika koju sprovode Vlada i Narodna skupština, sve radimo zbog naših građana", kaže Zoran Babić.
Hitan postupak nije nepoznanica parlamentarcima u poslednjih 25 godina. Međutim, dok je od 1991. do 2000. usvajano u proseku 25 zakona godišnje, i to najmanje 1994, kada je usvojeno tek šest zakona, od 2000. do 2012. usvajan je u proseku 51 zakon godišnje – najviše 2011, kada su oznaku "hitno" nosila 92 zakona, računica je "Otvorenog parlamenta".
Da bi se zakon po hitnom postupku našao pred poslanicima, potrebno je da se uvrsti u dnevni red najkasnije 24 časa pre sednice.
