Izvor: RTS, 12.Dec.2014, 09:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko građane koštaju javne agencije
Reforma javne uprave otvorila je i pitanje javnih agencija. Za sada nema zvaničnog odgovora, koliko ih je, koliko koštaju i koliko nam koriste. Nije poznato ni koliko je u njima zaposlenih. RTS saznaje da su tri agencije iz državne kase ove godine dobile ukupno 392 miliona dinara.
Kada je reč o javnim agencijama, malo toga je javno. Nagađa se da poreske obveznike Srbije godišnje koštaju više stotina miliona evra. Na osnovu ovlašćenja koja im je država poverila, brojne >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << agencije zarađuju naplaćujući usluge koje su, po mišljenju Unije poslodavaca, previsoke.
U Uniji poslodavaca Srbije su uvereni da su mnoge nepotrebne, da im se nadležnosti preklapaju i da bi korisnije bilo ulagati u privredu nego u agencije.
Prema njihovoj računici u zemlji ih ima više od 100, dok ih u zapadnoevropskim zemljama, ističu, nema više od 10-ak.
Direktor Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković rekao je da je to jedan motiv da priđemo zahtevima EU koja ne shvata zašto mi imamo neka tela koja tamo ne postoje jer su sigurno smatrali da nisu neophodna čim ih nemaju, a drugi razlog je štednja.
"Ukinutno je sedam agencija, ali se tada stalo. U međuvremenu je pronađeno da treba da se osnuje novih pet tako da smo praktično na istom mestu", kaže Atanacković.
U Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave kažu da u saradnji sa drugim ministarstvima, a uz podršku Svetske banke i Evropske unije, analiziraju pre svega svrsishodnost takvih agencija.
"Pored mogućeg ukidanja određenih agencija, rešenja koja se razmatraju svakako su i njihovo spajanje sa drugim srodnim institucijama, "vraćanje" u resorno ministarstvo, reorganizacija itd. Očekujemo da ćemo imati konkretne predloge i rešenja na proleće 2015. godine", saopštavaju u Ministarstvu.
Državna revizija rad javnih agencija kontroliše od 2009. Od oko stotinu, koliko se spekuliše da ih u Srbiji ima, bilo je u pet takvih agencija i u svakoj utvrdila nepravilnosti. Podneta su četiri zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i jedna krivična prijava.
Vrhovni državni revizor Ljubica Janković Andrijević kaže da skoro kod svih agencija su utvrdili da baš nisu poštovali odredbe Zakona o budžetu po kojem su u obavezni da najmanje 50 posto iskazane dobiti uplate u budžet.
"Mnogo su značajnije nepravilnosti u vezi sa nevršenjem popisa i nevođenjem brige o imovini. Bilo je nepoštovanja internih akata, pa su isplaćivali plate veće nego što je bilo predviđeno internim aktom", kaže vrhovni državni revizor.
Od 10 javnih agencija kojima smo se obratili, posle više od dve nedelje odgovorile su nam četiri i dostavile podatke o zaradama u prvih deset meseci ove godine.
U Agenciji za osiguranje depozita je 109.840 dinara, u Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza 92.434, u Agenciji za borbu protiv korupcije 86.731 dinar, a u Agenciji za upravljanje lukama 71.986 dinara. U Srbiji je prosečna neto zarada u oktobru iznosila 44.938 dinara.
Direktorka Agencije za borbu protiv korupcije zarađuje 210.287 dinara, direktor Agencije za osiguranje depozita 147.490, direktor Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza 142.267 , a direktor Agencije za upravljanje lukama 138.181 dinar.
U organizaciji Transparentnost Srbija smatraju da je veliki broj javnih agencija osnovan jer za njih nisu važila pravila državne uprave.
"Kad je reč o zapošljavnju kadrova, a ne onim pravilima koja se odnose na ministarstva, dakle, gde su ti uslovi mnogo stroži i formalniji. Takođe ta organičenja nisu uvek bila jednaka u platama", rekao je Nemanja Nenadić iz "Transparentnosti Srbija".
Situaciju otežavaju i različite definicije "šta je javna agencija", pa ih je za sada nemoguće izbrojati.
