Izvor: Blic, 30.Mar.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliki je potrošnja problem?
Zagovornici nacionalnog investicionog plana tvrde da nije problem u tome koliko država troši nego na šta. Ako ulaže, tada to ne bi trebalo da utiče na inflaciju, a ako subvencioniše preduzeća ili povećava plate u javnom sektoru, onda to podstiče inflaciju. Na osnovu toga, neko može da pomisli da postoji neka fundamentalna razlika između investicija i potrošnje, gde prvo valja, a drugo ne. To, naravno, nije tačno. Ključni kriterijumi su, kada je reč o investicijama, da li su profitabilne, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << a kada je reš o platama, da li su pokrivene odgovarajućom produktivnošću.
Prigovor koji se stavlja nacionalnom investicionom planu jeste da postoje velike opasnosti, zbog toga kako se odlučuje o planu u celini, a i o pojedinim projektima, da će se novac potrošiti neefikasno. To, opet, ne zavisi samo od toga na šta se troši. Recimo, nije dovoljno da se kaže da je dobro investirati u koridor 10, ili u bilo koji drugi put. Jer to može da se uradi na efikasan i na neefikasan način. Isto tako, nema ničeg rđavog, naprotiv, dobro je ako ljudi povećavaju svoju potrošnju, za gotov novac ili na kredit svejedno, ukoliko to čine iz današnjih ili sutrašnjih plata koje će zaraditi jer su produktivni.
Ovo važi ne samo za uticaj na inflaciju već i za uticaj na deficit na tekućem računu platnog bilansa jer, ako se taj deficit širi zato što se novac investira neefikasno, ili zato što se isplaćuju povećane zarade koje ne proističu iz povećane produktivnosti, onda će on biti neodrživ. Tu nije važno da li se povećavaju investicije ili potrošnja.
Problem sa javnim ulaganjima i sa javnom potrošnjom uopšte jeste u tome što profitabilnost ne mora da bude motiv zbog kojeg se ulaže, a i povećana produktivnost ne mora da bude razlog što se povećavaju plate. Što u privatnom sektoru, osim ako nije reč o monopilima, ne bi trebalo da je slučaj. Štaviše, veća potrošnja je dobra jer obezbeđuje veće zarade.
