Izvor: Blic, 19.Jul.2010, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliba u močvari na jedan dan
Kada turisti iz Dubrovnika skoknu na ušće Neretve, prvo primete da sve liči na deltu Misisipija, ali nema aligatora. Neretljani ne propuste da naglase da u Metkoviću, Opuzenu, Svetom Vidu nema ni komaraca. Razlog za to je što jednom od poslednjih močvara u Evropi voda teče i nema mrtvaja. U letnjim mesecima močvarom plovi osam prastarih barki „trupa”, koje je pronašao Pavo Jerković. Reč je o čoveku koji se sa novcem vratio iz belog sveta i razvio turizam u delti. Trenutno sarađuje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sa 119 velikih turističkih agencija.
U dva sata vožnje kroz stotine rukavaca, u moru zelenila, tresetišta na kojima rastu mandarine, Jerkovićevim čamcima nailazimo na lovce jegulja, stotine barskih ptica i turiste koji su kruzerima došli do Dubrovnika, pa svratili u ptičji i „mandarinski raj” u močvari. Usput će pogledati ogromnu Ornitološku zbirku u Metkoviću i arheološki lokalitet Narona u Svetom Vidu.
- Neretljanima je Bog dao sve, ali tek u 21. veku, kada se Pavo vratio iz bela sveta. Godišnje Pavo dovodi više od 15.000 gostiju. U prethodnim vekovima u delti Neretve je živela sirotinja od vina kada se imalo kome prodati, ili od jegulja kada bi se ulovile - kaže Zvonimir Butorac, koji preko agencije „Maestral” dovodi turiste u deltu.
Neretljani nisu živeli od močvare, ali su živeli u njoj i pokazuju danas napuštene kuće. Do vinograda u Opuzenu i lovišta gambora na moru odlazili su svakog dana. Svaka kuća bi proizvela po 20 tovara vina i nudila ga u mešinama. Ali, nikada se ne bi zaradilo za dovoljno hrane. Iako je bilo malo hrane, bilo je mnogo sloge. Članovi porodice Čović i danas imaju porodičnu kuću u samoj močvari. Dali su je Jerkoviću na korišćenje i u nju često doplove turisti u „trupama”.
Od turizma svi imaju korist: vinom, jeguljama i žabama, snabdevaju restorane, prve suvenire od barske trske i lanene vrećice pune mirišljavom lavandom iz okoline. Ne postoji turista sa kruzera koji, posle porcije jegulje ili gambora, ne ponese i suvenir. Osim namernika sa kruzera, u deltu stižu i predstavnici džet-seta koji u tajnosti obilaze egzotična mesta u svetu.
- Njihovi agenti zakažu dolazak na jedan dan i za njih se usred močvare napravi koliba od trske. Dobiju lokalne specijalitete, najčešće čuvene neretljanske žabe i gambore. Zahtevaju maksimalnu privatnost i poslugu kao u „Hiltonu” - priča Jerković.
Za vreme tih kratkih poseta posluga padne s nogu, jer je svaki gost ekscentričan na svoj način. Bez obzira na temperaturu, šampanjac mora biti besprekorno hladan, a konobari u frakovima i sa rukavicama. I na velikim žurkama u SAD pominju se neretljanski gambori.
U jesen kada stigne novo vino, u deltu dođe po 5.000 drugačijih gostiju. To su mladi iz Austrije, Italije, Nemačke, Slovenije, koji dolaze na berbu mandarina. Malo beru, više se druže uz pratnju neretljanskih muzikanata. Svako ima svoju muziku i tada je delta najveseliji deo Mediterana.
Ušće Neretve je i vekovno stanište ptica, a o tome svedoči i velika Ornitološka zbirka u Metkoviću. Ivana Blaže objašnjava da je delta jedna od najvažnijih tačaka na migracijskom putu ptica sa severa na jug. Vekovima je u močvaru sletalo 315 vrsta ptica, a u zbirci je zastupljeno 214.
- Uskoro ćemo sakupiti i ostale, ali četiri vrste više nema u okolini i računamo da su nestale. Nema više supova, a nestao je i čuveni dalmatinski pelikan. Stručnjaci su čuli da se vrsta nekim čudom održala u delti Dunava i pažljivo se ispituje mogućnost za povratak u Neretvu - kaže Ivana.
Priča iz sela Sveti Vid, tri kilometra udaljenog od Metkovića, svedoči o vremenskoj prolaznosti. Oduvek se znalo da je na tom mestu postojala antička naseobina, ali tek posle rušenja jedne štale ukazali su se delovi čuvene rimske Narone, jednog od dva najveća rimska naselja na istočnoj obali Jadrana.
Na tom mestu već tri godine postoji zatvoreni muzejski kompleks, jedan od retkih u Evropi, koji je postavljen na samom nalazištu. Značaj Narone je u tome što pronađeni kipovi rimskih careva predstavljaju svojevrstan vremeplov Rimskog carstva, od prvog do četvrtog veka. Na početku je Avgust, pa Tiberije, a poslednji u nizu ogromnih kipova od mermera sa Farosa je Vespazijan.
- Nažalost, rani hrišćani su Rimljanima vratili milo za drago pa su samo Vespazijanu ostavili glavu. Četiri su nađene u fragmentima. Arheolozi su sigurni da je pod zemljom pravo bogatstvo jer je istraženo tri do pet odsto teritorije Narone - kaže Hrvoje Manenica, direktor muzeja.
Nestali kipovi Venere
O prolaznosti vremena i važnosti lepote govore i dva žrtvenika posvećena boginji Veneri. Istoričari umetnosti su sigurni da su kipovi božanstva postojali, ali nisu imali sudbinu rimskih careva. Gnevni hrišćani ih nisu razbili na licu mesta. Završili su u nekoj kući, a danas su u nekoj privatnoj zbirci.
