Izvor: Politika, 13.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kolevka dugovečnih
– Voleo bih na trenutak da mi se vrati nekadašnji život, pa da umrem – kaže Nikolov
NIŠ – Zakoračio je u devedeset četvrtu, ali se ne da. – Sve je nekad lepo bilo, moram da održavam dom kakav je bio. Nikad nisam popustio, nema ni da popustim. Žao mi je da propada dom, to je uspomena na moju porodicu.
Ovako priča Nacko Nikolov iz sela Izatovci, čuvar života na Staroj planini. Rođen 1913. godine, odrastao kao stočar, preživeo mnogo toga, ali najviše >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << žali što nema više života u njegovom zavičaju i što sa njim već šest godina nije supruga Rajna sa kojom je delio dobro i zlo.
Niški učitelj Vladimir Manić snimio je o njemu dokumentarno-igrani film sa simboličnim naslovom "Samo jedan tren" u kojem Nacko priziva samo jedan trenutak života koji je iščezao sa Stare planine. Na preksinoćnoj premijeri u Klubu vojske u Nišu preko 500 ljudi je burnim aplauzom pozdravilo ovu sentimentalnu ispovest.
– Živim si u Izatovci, selo blizu do Caribrod. Ne ni mnogo blizu, oko 25 kilometra. Kad sam ja imal šes godine, u seloto su bile 84 kuće, a 404 duše, sve sam gi prebrojil. Sad imam 94. godinu, a u naše selo ima sedam kuće i nekolko duše, a najmlađi je Aleksandar koji ima sedamdeset godine – priča za "Politiku" ovaj krepki starac na lokalnom, bugarsko-srpskom narečju.
– Zdravlje me, sine, služi dobre. Daj ruku da ti stisnem, da vidiš. Samo me krava ujaši, te me malko nasmete. Dok sam ja bil u bolnicu, sin gu prodade. U bolnicu od muku tejo da umrem. Dojde mi u potsetu ćerka na postarotoga sina Romana, i ona raboti u bolnicu, pa kaže – dedo, ama što ništa ne jedeš. Donose ti hranu, a ti ne jedeš. Ja ne mogu da ležim, muka mi za moju Staru planinu.
Kako kod da okrenete priču, Nacko se vraća Staroj planini i svom selu Izatovci na mestu Visok. – Ponapred se, sine, živelo ubavo. Imam dva sina i ćerku u Pirot. Ćerka još raboti, a sinovi su u penziju, bili su na dobar položaj. Pri mene nema nikoj. Ja sam živejem, umejem da gotovim hranu, čuvam kokoške i tri-četiri-pet koze. I ostali u selo čuvaju po nekolko krave i po neku ovcu.
Stara planina je kolevka dugovečnih ljudi. Nackova baba Spaska živela je 94 godine, a on se nada da je nadživi. – E moj sine, vi treba da živejete, ama lošu hranu ste jeli. Ja sam izel kozje mleko kolko ne izelo pedeset duši iz Izatovci. Rakiju ne pijem mnogo, ide u mozak i pravi nered, truje mozak, a vince pivnem.
– Sam čovek je prazna torba. Dok mi ženata beše, beše dobre. Ona si gleda ženske rabote, ja muške. Ja kosim, ona plasti, a sada moram sam i da kosim i da plastim. A godine su mnogo. Od moju generacju u seloto nema više, kad ja umrem, sve se gasi. I ženata mi beše generacija. Nikad nema da zaboravim Rajnu. Kad je umrla, odnela mi je srce i dušu i nikad ne mogu da je prežalim.
Nackovo domaćinstvo nekada je brojalo 24 ukućana. Bilo je života, smeha i radosti. Znalo se ko je u kući, ko na livadi, pojati, njivi, svako je imao raspored.
– Stara planina je bila puna sas stoku i sas ljudi. Pasu ovce, pasu konji, obriče livadu. Sad sve uraste, ovladaše drvlje, granje i vrbe. Vuci dolaze u selo, podaviše kučiće.
Jedne noći je usnio da se život u Izatovce vratio. Selo puno ljudi, stoke i radosti, kao nekada. A on se popeo na brdo iznad sela gleda, srce mu puno. Od tada se svakodnevno penje na to brdo i baca pogled na prazno selo.
– Gledam, selo se ispraznilo. Nestaje jedan po jedan. Pitam se – kude je tija narod. Svi pobegoše u grad. Ostaviše bogatstvo, a tamo nema ništa. Gledam i pitam se da li će nekad neko da se vrne, da se produži ova lepotinja. Samo još jedanput to da vidim, pa da umrem, neće da mi bude žal.
-----------------------------------------------------------
Manićevi etno filmovi
Film "Još samo jedan tren" je još jedno u nizu ostvarenja koje je Vladimir Manić posvetio Staroj planini. Njegov film "Visok" osvojio je prvo mesto na Međunarodnom festivalu u Beogradu 2001. godine, a Ministarstvo prosvete i sporta odobrilo ga je za upotrebu u školama kao nastavno sredstvo. I naredne godine, na istom festivalu osvaja prvo mesto za ostvarenje "Kad zvona utihnu".
Milan Momčilović
[objavljeno: 13.11.2006.]
