Izvor: Politika, 26.Jun.2013, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kolektivna korupcija
Teško je danas da otvorite bilo koje dnevne novine a da već na prvoj strani ne zateknete naslov: taj i taj ili, preciznije, ti i ti privedeni u MUP zbog korupcije. I kada pogledate zanimanja privedenih, tu je čitav kaleidoskop zanimanja.
Bivši ministri, direktori i njihovi pomagači u velikim preduzećima, pa onda putna mafija, građevinska mafija, carinska mafija, agencijske mafije, korupcija sa NIP (Nacionalni investicioni program), kaoi upravo poništen test iz matematike za male >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << maturante… I tako redom, u nedogled, dok ne dođosmo i do profesorskih mafija, kako na državnim tako i na privatnim univerzitetima.
Još nam je u sećanju afera „indeks“ na Pravnom fakultetu u Kragujevcu. A otkud baš na jednom pravnom fakultetu koji po svom osnovnom delovanju treba da obrazuje buduće pravnike i definiše zakonske okvire borbe upravo protiv korupcije. I sada treba zamisliti budućeg sudiju, advokata, ne treba mnogo mašte, koji je došao do ispita ili diplome preko mita, ili nekih drugih vidova usluga, koje iz pristojnosti ne navodim.
Kao što je svima poznato, ova korupcionaška afera se završila tako kao što je kiša obišla Kragujevac. Iliti, kako se kaže u narodu: „poj’o vuk magarca“, a zna se ko je ovde ispao magarac! Bar tog zelja u ovoj zemlji ima u izobilju.
I, dabome, onda nije ni čudno što nam profesor Dušan Teodorović u nedavno objavljenom članku (5. juna) „O prasetini i srpskim univerzitetima“ u podnaslovu tvrdi: „Proces proizvodnje ’sumnjivih doktorata’ uzeo je toliko maha da ga je nemoguće zaustaviti“. Da podvučem, „nemoguće zaustaviti“. Pa me je to navelo na pitanje, zašto se ne može zaustaviti, te sam došao do zaključka koji sam stavio i u naslov, da je u pitanju kolektivna korupcija!
Zato je to neodbranjivo ili, kako reče profesor, nemoguće zaustaviti! Zar nije slično metastazama? Ono o čemu diskutuje profesor Teodorović jesu suptilnije korupcije, teže uhvatljive, ali po meni sigurno dugoročno mnogo pogubnije od onih o kojima čitamo u našim medijima. Dakle, u pitanju je intelektualni integritet koji se već sada graniči sa intelektualnim beščašćem.
Ja ću ovde da se zadržim na vrednovanju naučnog rada naših naučnika koje je ozakonilo naše ministarstvo za prosvetu i nauku a onda, samim tim, i sa posledicama koje takvo vrednovanje ima i na izbor nastavnog kadra na našim univerzitetima.
Osnovni dokumenti po kojima se ministarstvo ravna nose naslove: „Vrsta i kvantifikacija individualnih naučnoistraživačkih rezultata“ i „Minimalni kvantitativni zahtevi za sticanje pojedinačnih naučnih zvanja“. Ono što odmah pada u oči ili, bolje rečeno, bode oči, zajednički imenitelj u oba dokumenta je reč „kvantifikacija“. Prevedeno na srpski – količina!
Univerzitetski profesor
Vladimir Glišin
objavljeno: 26.06.2013.
