Izvor: Blic, 23.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kokarda u Titovoj radnoj sobi
Kokarda u Titovoj radnoj sobi
UŽICE - Narodni muzej u Užicu upustio se u istorijsku misiju tako što će izmiriti partizane i četnike. Tačnije, u Muzeju su odlučili da petokraku i kokardu stave pod isti krov. U muzejskoj zgradi, koja je od 1961. godine bila posvećena isključivo NOB-u, sada se priprema nova postavka - 'Antifašistički pokret u Srbiji 1941', koja će obuhvatiti partizanski i četnički pokret.
Kolo istorije se neumorno okreće, pa je došlo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << vreme da dve vojske ponovo stanu jedna naspram druge, doduše samo eksponatima. Upravni odbor Narodnog muzeja odlučio je da polovinu muzejske zgrade, u kojoj se nalazila Titova radna soba iz vremena Užičke republike i mnoštvo oružja i zapisa iz partizanskih jedinica, posveti četnicima. Vojska Draže Mihailovića do sada je na tom prostoru bila 'reprezentovana' samo jednom vitrinom u kojoj se pored kame i barjaka nalazila parola 'Ubićemo, zaklaćemo ko sa nama neće'.
- Odlučili smo da doprinesemo višedecenijskom raskolu i formiramo postavku koja bi obuhvatila oba antifašistička pokreta koja su delovala u Srbiji. Ne želimo da postupimo ideološki, već da rasvetlimo činjenice koje treba da uklone međusobnu netrpeljivost - objašnjava Živan Radovanović, direktor Narodnog muzeja.
Kada poslovi preuređenja muzejskih odaja budu završeni, jedni naspram drugih stajaće partizanski i četnički eksponati. Tako će partizanska kolekcija 'odstupiti' iz jednog dela zgrade i prepustiti je predmetima koji su pripadali 'bradatim, zlim četnicima'. Sada je izvesno da će se u novoj postavci naći oficirska torba Nikole Kalabića, četničke šubare, kame, bajoneti, ali i dokumenti koji svedoče o zajedničkoj borbi dve srpske vojske protiv nemačkog okupatora.
- Ušli smo u 21. vek, a ono što je ostalo iza nas ne sme da bude hipoteka koja će nas u budućnosti gušiti. Srpski narod je 1941. godine imao samo jednu želju koja se zvala sloboda. Jedni su put do slobode videli sa kraljem, drugi sa Komunističkom partijom. Sloboda je na kraju došla, ali ostao je sukob poklonika ta dva pokreta - kaže Radovanović.
Postavlja se pitanje šta će se desiti sa delom prethodne postavke i eksponatima koji su prethodnih decenija predstavljali partizansku verziju srpskog ratovanja u Drugom svetskom ratu. Pod znakom pitanja je i kako doći do dokumenata o četničkom pokretu, o kojima se nije vodilo računa i koji su vremenom propadali.
- Partizansku postavku ćemo preurediti. Uporedo sa Titovom vojskom pratimo i nastajanje i delovanje Jugoslovenske vojske u otadžbini. Mada su mnogi dokumenti o četničkom pokretu uništeni, uspeli smo da prikupimo izvestan broj predmeta i fotografija koji svedoče o njemu - ističe Bogić Krasić, rukovodilac projekta 'Antifašistički pokret u Srbiji 1941'.
V. Lojanica
