Izvor: B92, 10.Dec.2020, 10:26

"Koji genocid na Kosovu?" VIDEO

Beograd -- Srbija je u poslednje četiri godine otoplila odnose sa SAD, a na to su uticali predsednik SAD i njegov saradnik Ričard Grenel, kao i administracija u Srbiji.

Na to otopljavanje nisu uticali i analitičari, nevladine organizacije niti opozicija, ocenila je danas direktorka Centra za evroatlanstske studije Jelena Milić.

Milić je za Prvu televiziju rekla da vlast u Srbiji jedina može da napravi teren za poboljšanje srpsko američkih odnosa. Ona je istakla >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da je vlast uspela da ubedi SAD da postoje mali, ali vrlo legitimni zahtevi za rešavanje statusa Kosova i da je spremna da za te ustupke postane značajan i vredan partner SAD.

Dodala je da se nada da će i nova administracije u SAD uspeti da proceni šta je to što bi SAD malo trebalo da, i popusti Srbije, i da vidi kolika je korist koju bi od Srbije mogli da imaju.

Ona je ocenila da Srbija treba da pazi da saradnja sa Kinom i Rusijom ne ugrozi njen evropski put, i dodala da sve ipak gubi smisao dok se na fer i održiv način ne reši pitanje Kosova.

"Ne može se prevideti da ove dve nuklearne sile u Savetu bezbednosti UN nisu priznale Kosovo, a ni Nemačka ni EU nisu u Savetu bezbednosti", rekla je ona.

Dodala je da postoje i ruski i kineski interesi koji ne moraju da se poklapaju sa interesima Srbije oko potrebe da stvari oko Kosova ostanu isti. "EU pokazuje da je mnogo htela i mnogo započela, da bi htela da ima monopol u rešenju oko Kosova a da nema instrumente", ocenila je ona.

Naglasila je da bi Srbija trebalo da razmisli da šta su alternative, a jedna i to ključna je jačanje bilateralnih odnosa sa SAD. Dodala je da Srbija treba da lobira Beloj kući , Donjem i Gornjem domu kongresa, Pentagonu i Ministarstvu finansija SAD.

"Lopta je više u dvorištu Beograda koji treba da zauzme proaktivniji stav i da ponudi određene ustupke", rekla je ona. Milić je istakla da bi Srbija trebalo da reaguje na netačnosti koje se čuju i objasni da smo se promenili i napredovali od vremena 90 tih kada smo kažnjavani na najdrastičnije načine.

"Da, mi smo se promenili i napredovali, osudili mnoge i izručili mnoge a šta je uradilo Kosovo. 2021. godine imamo nove geopolitičke okolnosti, i nove alate, i razgovor treba da se dešava u novim okolnostima. To jeste potpuno novo pitanje, u odnosu na 1999. godinu", rekla je ona. Dodala je da pojedini uporno spominju genocid na Kosovu i da je to jedna od netačnosti na koje bi Srbija trebalo da reaguje

"Koji genocid na Kosovu. Ne postoji ni optužnica, a kamoli presuda za zločin genocida na Kosovu", rekla je ona. Dodala je da Srbija mora da koristi argumente da je isporučila šest aktivnih generala policije i vojske, i dva predsednika. " Nije tačno da Srbija nije nikad kažnjenja, kažnjena je i brutalnom saradnjom sa Hagom. I to mora da se kaže", smatra ona.

Ocenila je i da je direktna uvreda kada Eliot Engel kaže "ako je UČK činila zločine" i zapitala se a ko je onda ubio 2.000 Srba na Kosovu. Ona je podsetila i da je u Srbiji ubijeno 750 ljudi tokom bombardovanja 1999. godine a da je Srbija bombardovana zbog 10.000 albanskih civila i zapitala se gde je tu razmera.

"Nemojte nas praviti glupima. Ne možete zato što imate željeni ishod tako lako gaziti principe na kojima ste delovali, i tranzicione pravde i borbe protiv istorijskog revizionizma", poručila je ona.

Nastavak na B92...