Izvor: Blic, 26.Jan.2011, 01:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kojekude po Srbiji
Postoji predrasuda da se s petlovima bude samo seljaci, a da se mi, gradski živalj, valjamo po krevetu do podneva. Tačno je da se većina seljaka budi rano, ali i među građanima ima takvih kao što sam ja, koji se bude rano.
Od jutarnjih praznoslovlja na velikim i malim radio-stanicama, teško mogu da uhvatim ozbiljne vesti negde na nekim skrivenim talasima, ako propustim one u 5.30 na radiju „nacionale”.
Da bih čuo šta se u svetu dešava osim katastrofa >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << (o kojima naši obilno izveštavaju), slušam sat kasnije dobro obavešteni BBC na srpskom jeziku. U ranim časovima, tražeći vesti, naslušam se selu namenjenih pretežno loših novokomponovanih narodnjaka.
A da nemam ništa protiv sela, dokazao sam sebi, a obavestiću i vas, čitaoci, kako sam sa velikim zadovoljstvom slušao novu emisiju na Prvom programu Radio Beograda. Ona se zove „Kojekuda po Srbiji i o Srbiji", koja će ubuduće ići nedeljom u osam.
Ceo blok prve emisije bio je posvećen selu Vukmanovu nadomak Niša. Junak jutra bio je meštanin Dragiša Todorović, koji je pričao o svom selu, o legendi o poreklu imena, o narodnim običajima i o savremenom životu. Sa malo padeža, a mnogo rečitosti čuli smo mnogo toga od ovog bistrog seljana. On je na čelu KUD-a „Kovilje” sačuvao mnogo etnomaterijala i sve to uobličio u priredbu sa kojom pobeđuju po Srbiji – i šire.
Sada bi valjalo da tim jezikom ponovim nešto od njegovih slikovitih opisa, recimo, jutro neveste posle prve bračne noći. Ali nemogućno je tako na brzinu zabeležiti sve te nijanse i akcente koji su emisiji davali punu izvornost. Simpatično je usred tog arhaičnog jezika čuti internacionalizme kao što su televizija i kompjuter. A najlepše je bilo kada je sam Dragiša zapevao punim glasom i sa dobrim sluhom ono što je za selo i za nas sačuvao.
Nažalost, osim imena urednika Dragomira Stanojevića nisam uspeo da zabeležim ostala imena vredne ekipe koja se ne držeći ruke u džepovima potrudila da s uspehom ostvari ovu prvu, nazovimo je pilot-emisiju, naslovljenu dobro znanom uzrečicom vožda Karađorđa – kojekude.
