Izvor: RTS, 02.Mar.2014, 10:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Koje proizvode staviti u korpu?

Dilemu kupiti domaći, ili uvozni proizvod, najčešće rešava cena. Tročlana porodica na hranu, mesečno potroši više od jedne i po prosečne zarade, pa kupci sve više razmišljaju o tome šta stavljaju u korpu.

Domaći proizvodi zauzimaju više od dve trećine mesta na policama srpskih trgovina. Najviše uvozimo tehničku robu, tekstil i posuđe, dok na prehrambenim artiklima uglavnom piše da su proizvedeni ovde. Tročlana porodica na hranu, mesečno potroši više od jedne >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i po prosečne zarade, pa kupci sve više razmišljaju o tome šta stavljaju u korpu.

Reklame, akcije, sniženja - reklo bi se da je u džungli potrošačkog društva sve teže odlučiti se. Ipak, u krizna vremena nabavku ograničava novac. Trgovinski lanci zato razvijaju sopstvene robne marke koje zauzimaju 20 odsto tržišta. Jeftinije su od konkurencije i vode se kao domaći proizvod, čak i kada je sirovina uvezena.

Dragan Milićević iz Ministarstva trgovine kaže da u nekim zemljama one čine do 80 posto, ne očekuje se da će se u Srbiji tako brzo dostići ta cifra,

"Po meni je realno da će u nekom narednom periodu to biti negde oko 50 odsto", rekao je Milićević.

Ana Begenišić iz Centra potrošača Srbije kaže da postoji neka tradicija okrenuta ka domaćim proizvodima pa bi se moglo govoriti o tome da je ipak više potrošača koji biraju domaće proizvode.

"Imamo sve veći broj reklamacija, apsolutno se potrošači sve više orjentišu ka tome da najpre pročitaju deklaraciju, da se obaveste o određenom proizvodu pa tek onda izvrše kupovinu", kaže Begenišić.

Udruženja potrošača kažu da je kriza naučila prosečnog srpskog kupca, kako onoga kome je najvažnija cena tako i onoga kome je zdravlje na prvom mestu, da gleda da za raspoloživi novac dobije najbolji kvalitet.

Apsurdno ili ne, potražnja za organskom hranom u Srbiji je 30 odsto veća nego u istom periodu prošle godine, iako je organska jabuka nekada i dva puta skuplja.

Olivera Ćirković iz "Univereksporta" rekla je da poseban akcenat stavljaju na kategoriju voća i povrća koji beleži enorman rast jer su sami potrošači prepoznali organsko kao nešto što je domaće sa ovog područja.

Ukoliko nema razlike u ceni i kvalitetu, potrošači uglavnom biraju domaći proizvod. Mada odgovor na pitanje šta je to domaće, postaje sve teži.

Recimo, užička pršuta sa zaštićenim geografskim poreklom obeležena je plavom markicom ako je životinja odgojena kod nas, odnosno crvenom ako je meso uvezeno.

Nastavak na RTS...