Izvor: Politika, 22.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koga će podržati Koštunica?
Nakon održanog prvog kruga predsedničkih izbora deo javnosti deli uverenje da je nepoznata, koja može značajno da odredi redosled kandidata u drugom krugu podrška Vojislava Koštunice. Pod kojim uslovima Koštunica može da podrži jednog ili drugog kandidata, odnosno da li mu se uopšte isplati da nekom da podršku?
Podrška Tadiću zavisi od toga da li će koalicija sa Demokratskom strankom Koštunici biti potrebna u 2008. godini. Ako odluči da mu je potrebna, bilo bi iracionalno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da Koštunica ne pruži podršku Tadiću. Iracionalni postupci u politici (kao i u životu) nisu nemogući, ali čini se da u ovom trenutku nema puno razloga za Koštuničinu emocionalnu reakciju (za razliku, recimo, od pre mesec dana kada su raspisani izbori). Dakle, racionalna računica bi dovela do zaključka da bi Koštunica trebalo da podrži Tadića, jer mu ovaj treba da se dovrši posao odbrane Kosova kojim se bavi od 2004. godine. Tadić se u tom poslu pokazao više nego kooperativan i spreman da Koštunici prepusti liderstvo.
Međutim, ako je odbrana Kosova (šta god se pod tim podrazumevalo) prioritet na listi Vojislava Koštunice, onda se čini da Tomislav Nikolić ne mora nužno da bude ništa lošiji saveznik. Nikolić kao i Tadić (tj. kao i svi političari koji se zalažu za opstanak Kosova u Srbiji) smatra da ono mora da ostane u Srbiji. Pretpostavimo da Nikolić prihvati bilo koje konkretne korake koje mu predloži Koštunica, a tiču se državne strategije nakon proglašenja nezavisnosti Kosova koje bi uskoro moglo da usledi. Čini se da bi tada Koštunica morao da bude indiferentan u podržavanju Tadića i Nikolića. Jedina prepreka koja bi se onda našla pred Koštunicom da podrži Nikolića jeste ono što ekonomisti zovu transakcioni troškovi. Ako želite da kupite novine lakše vam je da skoknete do kioska ispred zgrade nego do kioska u susednom naselju. U susedno naselje idete jedino ako na kiosku ispred zgrade nema novina koje čitate. Zašto bi neko sada menjao predsednika i reformisao vladu da bi dobio partnera koji se neće ponašati drugačije od onoga koga već ima?
Situacija se malo usložnjava ukoliko se Koštunica zapita kakav mu je predsednik potreban što se tiče drugog pitanja na njegovoj listi prioriteta – odnosa sa Evropskom unijom. Tu se čini da transakcioni troškovi nisu jedini koji bi predstavljali razliku u izboru između podrške Tadiću ili Nikoliću, jer tu se kandidati dosta razlikuju: dok je Tadić za ulazak u Evropsku uniju, Nikolića ta tema ne interesuje. Ukoliko je, dakle, na Koštuničinoj listi prioriteta i dalje ideja o evropskim integracijama, on će podržati Borisa Tadića; ukoliko nije, podržaće Nikolića. Jedno od pitanja na koje će Koštunica morati sam sebi da odgovori u narednim danima jeste i to da li je i dalje zainteresovan za evropske integracije ili nije. Čini se da će to pitanje više nego bilo koje drugo uticati na Koštuničinu odluku kojeg kandidata da podrži.
Sada dolazimo do čvora dileme − konteksta u kome se odigravaju izbori. Podrška koju Koštunica mora da da nije podrška koja se odvija u normalnim okolnostima, već kontekst jedne referendumske atmosfere u kojoj će građani morati da odluče između dva simbola: perioda pre 2000. godine i perioda nakon njega. U normalnim okolnostima Koštunica ne bi morao da podrži nikoga. Ali to bi bilo izvodljivo jedino ukoliko bi odsustvo podrške dovelo do toga da na izborima ne pobedi niko. To, međutim, nije moguće. Ako Koštunica ne pruži podršku ni jednom od kandidata, oba kandidata − i onaj koji pobedi i onaj koji izgubi − zameriće mu na tome, što će Koštuničinu već slabu poziciju (zbog toga što na ovim izborima nije imao svog kandidata) dodatno oslabiti. Ako pobedi Nikolić bez podrške, on neće pristati na kohabitaciju kao Tadić 2004. godine; ako pobedi Tadić bez podrške, odnosi u koaliciji će morati da se promene. Sasvim je moguće i to da oba kandidata počnu da traže nove izbore: u okolnostima u kojima obojica budu osvojila po oko dva miliona glasova, njihove stranke će biti sklone da poveruju da bi taj rezultat možda mogao da se pretvori u političku snagu na parlamentarnim izborima. Trećeg februara će u Srbiji biti samo dve strane, tj. samo dve stranke − SRS i DS. Ako Koštunica ne želi ubrzo posle predsedničkih i parlamentarne izbore sa dve jake stranke i slabim pozicijama za bilo koga ko stoji između te dve stranke, on će podržati jednog od kandidata.
Docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu
Dušan Pavlović
[objavljeno: 23/01/2008]
