Izvor: Politika, 20.Maj.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koga će namiriti pomirenje
I najviši funkcioneri DS-a trude se da današnju SPS predstave kao reformisanu stranku (za razliku od SRS-), iako je Dačić čitavu kampanju zasnivao na tezi da su svi „došli” na politiku Slobodana Miloševića
Nacionalno pomirenje, na koje je pozvao predsednik Srbije Boris Tadić, neophodno je Srbiji, slažu se analitičari, ali deo njih smatra da je ono nemoguće ako ne obuhvati i skoro trećinu Srbije koja glasa za jednu političku opciju, u ovom slučaju za radikale. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Sklapanje saveza samo sa onim delom glasačke Srbije koji je neophodan da bi se formirala vlast, moglo bi se nazvati pomirenjem dve do sada suprotstavljene političke opcije, ali bi se teško moglo proglasiti nacionalnim pomirenjem.
Predsednik Tadić je pre dva dana rekao da je Srbiji potrebna socijalno odgovorna vlada formirana na bazi nacionalnog pomirenja.
„Moj posao je da napravimo nacionalno pomirenje u Srbiji, da se političke snage devedesetih i političke snage koje su vodile Srbiju nakon 2000. godine objedine oko zajedničkih ciljeva, da umirimo stanovništvo, tenzije i nesporazume, da teške reči padnu u zaborav i da pokušamo da u sledeću deceniju uđemo kao stabilna i prosperitetna zemlja”, rekao je Tadić.
Predsednikov poziv na pomirenje, očigledno upućen samo koaliciji predvođenoj Socijalističkom partijom Srbije, realno nije ništa više od poziva Ivici Dačiću da se prikloni proevropskom bloku. Kao što i priča o nacionalnom pomirenju nije mnogo više od opravdanja zbog ulaska u savez sa partijom koja se dan-danas ne odriče svog osnivača Slobodana Miloševića, a predizbornu kampanju je započela emitovanjem njegovih govora.
I najviši funkcioneri DS-a trude se da današnju Socijalističku partiju Srbije predstave kao reformisanu stranku (za razliku od Srpske radikalne stranke) , iako je Ivica Dačić čitavu predizbornu kampanju zasnivao na tezi da su svi „došli” na politiku Slobodana Miloševića. I Milutin Mrkonjić, koji važi za prodeesovu struju u SPS-u, o Miloševiću ne govori drugačije nego kao o „moralnom divu”. Socijalisti su u ovoj izbornoj kampanji više nego ikada do sada pokušali da rehabilituju svog pokojnog osnivača, za razliku od radikala, kojima njihovo biračko telo godinama unazad prebacuje distanciranje od politike za koju se zalagao lider SRS-a Vojislav Šešelj.
Uostalom, savez Demokratske stranke Srbije i Srpske radikalne stranke mogao bi da rehabilituje radikale koliko bi i socijaliste savez sa DS-om, smatra sociolog Vladimir Vuletić i dodaje: „Nacionalno pomirenje, ipak, ne bi bilo potpuno bez radikala”.
„Nacionalno pomirenje bi trebalo da bude pomirenje sa najvećom strankom iz suparničkog tabora, a ne sa najmanjom”, primećuje analitičar Slobodan Antonić.
Nacionalnog pomirenja, kaže on, nema bez radikala, sviđalo se to nekome ili ne. Ako Tadić namerava da se izmiri samo sa onih osam odsto glasača socijalista, a ne sa trećinom Srbije koja glasa za radikale, to se i dalje ne bi moglo nazvati nacionalnim pomirenjem.
Kao što se i narodnom voljom ne može nazivati pretpostavka o tome za šta su birači glasali, a za šta ne.
Proevropski blok ovih dana pokušava da osujeti formiranje koalicije SRS, DSS-NS, SPS-PUPS- JS optužbama da je DSS izneverio volju glasača sklapanjem koalicije sa radikalima. Koštuničini glasači, tvrde u DS-u, nisu glasali za savez sa radikalima, i njima niko nije rekao pre izbora da će DSS i SRS praviti vladu. Ali, još manje se može reći da su birači DS-a glasali za savez sa socijalistima. Ni DS-ovim glasačima niko nije rekao pre izbora da će Tadić sklapati koaliciju sa Dačićem.
Izborna volja, u nameri da se procenti privuku na svoju stranu, tumači se kao nešto odvojeno od izbornih rezultata. A izborna volja, po definiciji, nije ništa drugo do izborni rezultat. I ko god da sakupi većinu u parlamentu i formira vladu, zahvaljujući mandatima osvojenim na izborima, formalno predstavlja volju građana. A u pravnoj nauci forma je suština stvari.
Ova pravila trebalo bi da važe u Srbiji isto kao i u Francuskoj. Pa ipak, francuski ministar Bernar Kušner, juče je čestitao Borisu Tadiću na pobedi i stavio se u odbranu izborne volje građana Srbije koji su, po njemu, glasali za ubrzano približavanje Evropskoj uniji.
Poštovanje procedure, međutim, jeste suština demokratije. Najave proevropskog bloka da će čak i uličnim protestima pokušati da omete tu proceduru, jer im se rezultat izbora ne dopada, više je nego nepoštovanje izborne volje građana.
Izjava Tadića da će „svim legalnim i demokratskim sredstvima” sprečiti da partija koja je izgubila izbore učestvuje u formiranju vlade – jeste izjava koju neki posmatrači vide kao potvrdu njegove rešenosti da spreči formiranje vlade čiju bi okosnicu činili DSS i SRS po cenu uličnih nereda i ponovljenih izbora, navodi se u analizi objavljenoj na Jukomovom sajtu. U istom tekstu kaže se da „neki posmatrači čak predviđaju da će pregovaranje namerno biti otežavano do isticanja zakonskih rokova i da će posledica toga biti formiranje ’vlade narodnog jedinstva’ (bez LDP-a) kao manje zlo u odnosu na nove izbore".
Sličan scenario, izgleda, predviđa i Dragoljub Mićunović koji smatra da bi bila „katastrofa” da ne bude formirana proevropska vlada. „Ako budemo opozicija moramo što pre mobilisati mase i tražiti nove izbore i dovesti do izražaja izraženu narodnu volju, bez obzira na ovu aritmetiku”, naglasio je Mićunović.
„Ova aritmetika” valjda se odnosi na procenat glasova osvojen na izborima.
Zbog nepovoljne „aritmetike”, kako je preneo Rojters, na ulične proteste pozivao je Božidar Đelić. Iako je Rojters dva dana zaredom objavljivao ovu njegovu izjavu, a Đelić je nije demantovao, bivši vicepremijer ipak tvrdi da to nije rekao. Svoje izjave jedini nije demantovao Čedomir Jovanović, lider LDP-a, koji je na ulične proteste pozivao i kadase formirala prošla vlada, a to čini i sada.
Ulični protesti, zaista, jesu legitiman način izražavanja nezadovoljstva nekom odlukom. Ali namera da se uličnim protestima spreči formiranje koalicije i vlade, iako je ona osvojila većinu glasova na izborima čije rezultate niko ne spori, tvrde analitičari, nije uobičajena nigde u Evropi, pa ne bi trebalo da bude ni kod nas. A pogotovo nije uobičajeno da predsednik države odbije da da mandat za formiranje vlade strankama koje uspeju da naprave većinu u parlamentu.
„To se nikada nije desilo u posleratnoj istoriji evropskog parlamentarizma, to bi bilo prvi put i bilo bi kod nas”, kaže Slobodan Antonić.
Predsednik bi, ako hoće, mogao da odugovlači i koristi Ustav i zakone da osujeti formiranje većine u Skupštini, i tako što bi odbijao da da mandat predstavnicima koalicije koja ima većinu. To bi, smatra Antonić, državu sigurno dovelo u veliku krizu. Ishod bi, svakako, kako to predviđaju i Jukomovi posmatrači, mogao da bude i raspisivanje novih izbora. Ali takva „igranka”, ipak, teško bi se mogla nazvati demokratskom. Čak i ako je vode stranke koje sebe nazivaju demokratskim.
Dragana Matović
-----------------------------------------------------------
O demonstracijama i narodnoj volji
ČEDOMIR JOVANOVIĆ
9. maj
LDP će pozvati građane na demonstracije širom Srbije, ako novu vladu budu formirali DSS, SPS i SRS, rekao je lider LDP Čedomir Jovanović.
Prema njegovim rečima, Tadić ne mora da poveri mandat parlamentarnoj većini, niti to sme da uradi zbog zemlje čiji je predsednik. „Otvaranje mogućnosti za formiranje te vlade direktno je suprotstavljeno obavezama predsednika. Tadić mora sačuvati Srbiju, a to znači da uskrati mogućnost formiranja vlade koja bi realizovala politiku koja je Srbiju uništila 1999. godine”, naveo je on.
15. maj
Ukoliko se nastave pregovori SRS, DSS i SPS o formiranju gradske vlasti u Beogradu pozvati građane da demonstracijama spreče takvu koaliciju, saopštila je LDP.„Ukoliko se ovi i ovakvi pregovori nastave pozvaćemo sve naše simpatizere, kao i sve one koji su na ovim izborima glasali za Evropu i demokratiju, sve one koji se zaista osećaju stanovnicima jednog evropskog grada da demonstracijama sprečimo jednu neprincipijelnu i nazadnu koaliciju”, navodi se u saopštenju LDP-a.
BORIS TADIĆ
11. maj
„Pojedine političke snage koje su želele da vrate Srbiju u devedesete kalkulišu kako to da sada učine mimo volje građana. Upozoravam ih da to ne pokušavaju i da će biti sprečeni demokratskim sredstvima.”
15. maj
„Ustavne nadležnosti predsednika Republike su jasne. U isto vreme, građani Srbije glasajući za mene na nedavnim predsedničkim izborima, a potom i ogromnom podrškom programu liste „Za evropsku Srbiju” obavezali su me da upotrebim sva demokratska sredstva kako bi se odbranila izborna volja građana i kako bi se formirala stabilna vlada koja bi Srbiji donela bolje dane.”
17. maj
„Onaj ko iz izbora u izbore ima sve manje glasova, a sve veću želju da zadrži vlast, upravo je taj koji priželjkuje prekrajanje narodne volje i uzurpaciju vlasti.”
19. maj
„Moj posao je da napravimo nacionalno pomirenje u Srbiji, da se političke snage devedesetih i političke snage koje su vodile Srbiju nakon 2000. godine objedine oko zajedničkih ciljeva, da umirimo stanovništvo, tenzije i nesporazume, da teške reči padnu u zaborav i da pokušamo da u sledeću deceniju uđemo kao stabilna i prosperitetna zemlja”.
[objavljeno: 21/05/2008]
