Izvor: Blic, 10.Maj.2011, 01:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koga briga za novinare...
Dada Vujasinović, Slavko Ćuruvija i Milan Pantić nisu preživeli, ubijeni su, a ubice (ko još veruje u zvaničnu verziju samoubistva Dade Vujasinović?) i nalogodavci nisu privedeni pravdi. Neki drugi novinari, kao Dejan Anastasijević, imali su sreće da prežive bombaški napad.
Sreće nije imao Branko Bošković, snimatelj TV B92, ali je makar preživeo. A to je u Srbiji, kada si novinar, ipak uspeh. Njemu su prilikom protesta zbog hapšenja Radovana Karadžića dok je, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pre tri godine, obavljao svoju profesionalnu dužnost, trojica napadača udruženim snagama prvo razbili kameru, pa ga išutirali i, na kraju, slomili mu zglob kolena.
Jedan od napadača dobio je 10 meseci kućnog zatvora i tako postao (uz Cecu) član privilegovane osuđene desetorke u Srbiji koja će kaznu da služi u svom stanu i tako "rastereti” pretrpane srpske zatvore. Druga dvojica osuđeni su uslovno.
Imao je sreće u nesreći i Teofil Pančić, koga su dvojica huligana izudarali metalnim štanglama. I dobili su po tri meseca zatvora, duplo manje od najblaže kazne. Napad na novinare u rangu je nasilničkog ponašanja, nešto kao kafanska tuča. Zato novinare i ubijaju i tuku u Srbiji, pošto su zakonodavac i sudstvo, svako na svoj način, pokazali da ili nisu u stanju ili ih, zapravo, baš briga da zaštite pravo građana da budu informisani a novinara da mogu slobodno da rade.
