Izvor: Politika, 22.Feb.2014, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kod sudije su i nož i pogača
U svakom poslu moguće su greške. Nema sudije u Srbiji koji nema bar jednu ukinutu presudu. Bitno je da greška nije nastala usled grube nepažnje ili zle namere i da nema neku pozadinu koja zalazi u zonu krivičnog dela
Pored početnih problema nove mreže sudova, rešavanja starih predmeta i obimnog posla izbora predsednika sudova i novih sudija, pravosuđe se ovih dana suočilo sa burnim reakcijama javnosti na tri sudske odluke. Predsednik Vrhovnog kasacionog suda i Visokog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << saveta sudstva Dragomir Milojević reagovao je brzo i pružio javnosti delimično objašnjenje.
Da li ste saglasni da treba da reagujete uvek kada se iznova poljulja poverenje građana u pravosuđe?
Kada dođe do ukidanja odluke za koju je javnost vrlo zainteresovana, a takvih predmeta ima više u Srbiji, nužno je da se sud odmah oglasi i da pruži kratko obrazloženje o razlozima i posledicama donošenja takve odluke, da ne bi došlo do dezinformacije, kao što je bilo u slučaju u Novom Sadu. Nije to ni prvo ni poslednje ukidanje presude u predmetu za koji je javnost posebno zainteresovana.
U slučaju svirepog ubistva devojke u Novom Sadu presuda je ukinuta zbog kontradiktornosti...
U odluci Apelacionog suda piše da se usvaja žalba i ukida presuda, a odmah u drugom stavu da se okrivljenom produžava pritvor. Dakle, to su bile spekulacije da je on pušten na slobodu. Mogu slobodno da kažem, na osnovu činjeničnog stanja, da se njegova krivica ne dovodi u sumnju. Reč je o grešci u izradi presude. Sudija je verovatno hteo da pojača svoj stav o krivici optuženog za prvi oblik teškog ubistva, na svirep način, pa je naveo da je ubistvo izvršeno na bezobziran način, što je element drugog oblika teškog ubistva. I Apelacioni sud smatra da je sudija Višeg suda time hteo da konkretizuje i pojača svirepost, ali je neoprezno upotrebio taj izraz koji se odnosi na drugačiji oblik teškog ubistva. Siguran sam da to nije učinio iz neznanja ili zle namere.
Da li mislite da građani razumeju da sudije u svom poslu treba da se uče na greškama?
Građani to moraju da razumeju. U svakom poslu moguće su greške. Nema sudije u Srbiji koji nema bar jednu ukinutu presudu. Bitno je da greška nije nastala usled grube nepažnje ili zle namere i da nema neku pozadinu koja zalazi u zonu krivičnog dela.
U slučaju diskoteke „Kontrast” suđenje počinje iz početka jer je sudija otišla u penziju, iako je toj sudiji zbog ovog predmeta produžen radni odnos za godinu dana.
Sudija Zora Jamušakov bila je zadužena tim predmetom 5. oktobra 2012. godine. Trebalo je da ide u penziju početkom januara 2013. godine, ali odlukom Visokog saveta sudstva produžen joj je radni vek do 3. januara 2014. godine, upravo zato što je radila taj predmet. Zbog toga je bila oslobođena drugih suđenja. Da li zbog njenog nesnalaženja, ili iz objektivnih razloga, nije uspela da završi taj predmet. Novi sudija Borivoje Pap je već održao pripremno ročište, a glavni pretres je zakazao za šest dana u martu i četiri dana u aprilu. Zato sam siguran da će ovaj predmet biti završen u veoma kratkom roku, a reč je o nesvakidašnjoj tragediji. Brzina će zavisiti i od veštačenja jer sud mora kristalno jasno da utvrdi činjenično stanje i krivicu više optuženih. Ipak, verujem da će do leta biti doneta presuda.
Ko je najviše odgovoran za zastarevanje postupka Mihalju Kertesu?
Pogledao sam presude i mogu da kažem da nema nikakvog propusta u radu suda. U izreci prvostepene presude ne piše da je pribavljena protivpravna imovinska korist ili da je naneta šteta. Ne znam da li je to navedeno u optužnici, ali ako je bilo navedeno, onda bi tužilac bio dužan da se žali, a nije se žalio na presudu. Došlo je do apsolutne zastarelosti. Međutim, tužilac ima pravo žalbe na drugostepenu presudu.
Doneli ste program rešavanja starih predmeta. Da li je moguće da se ostvari cilj da do 2018. godine nemamo nijedan predmet stariji od pet godina?
Na prvi pogled to jeste preambiciozan plan, ali uvek treba postavljati velike zahteve da bi se došlo do dobrih rezultata. U pilot projektu USAID-a, sprovedenom u deset sudova, broj starih predmeta smanjen je za 50 odsto. Na osnovu takvih rezultata, videli smo da je to moguće. Sudije moraju da ulože dodatni napor da se smanji broj starih predmeta. Jer, zaista je neprihvatljivo da predmeti u prvom stepenu traju više od deset godina. Imamo sada i bolje zakone, koji pojačavaju procesnu disciplinu stranaka, i u parnici i u krivici. Međutim, kod sudije je i nož i pogača. On je taj koji rukovodi suđenjem i koji ne sme da dozvoli procesne zloupotrebe.
Da li očekujete da će građani od 21. maja zatrpati sudove žalbama zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku?
Mislim da ćemo biti preopterećeni žalbama građana. Razmišljamo o tome da li je bolje da te predmete rade sve sudije ili da za to budu osnovana posebna veća. Svesni smo da će veliki broj građana i advokata pisati žalbe, jer je mnogo suđenja koja dugo traju. Bićemo zatrpani tim žalbama. Međutim, građani treba da znaju da naknadu štete mogu da dobiju samo ako utvrdimo da je sudija namerno odugovlačio postupak, a to će se dokazivati u disciplinskom postupku.
Predsednike sudova izabraće novi saziv Narodne skupštine. Da li će rezultati izbora uticati na izbor kandidata?
Rezultati izbora neće ni na koji način uticati na izbor predsednika sudova. Visoki savet sudstva će predložiti po jednog kandidata za svaki sud, baš zato da bismo predupredili mogućnost da skupština između više kandidata bira onoga ko je možda povoljniji za vladajuću većinu. Ako nam vrate predlog, mi ćemo predložiti drugog kandidata. Za sada nije bilo čak ni pokušaja uticaja na rad Visokog saveta sudstva po liniji vlasti.
Šta će za građane značiti konačan izbor predsednika sudova, posle četiri godine „ve-de” stanja?
Sudovi su nezavisniji i stabilniji kad imaju predsednika, koji je odgovoran za kompletnu organizaciju rada suda. Predsednik suda ne može lako biti razrešen, za razliku od vršioca funkcije predsednika. Građani se mogu slobodno obratiti predsednicima sudova ako se njihovi predmeti ne zakazuju ili ako smatraju da ima propusta u radu suda. Predsednici su dužni da im odgovore na svaku pritužbu. Osnovane pritužbe biće prosleđivane disciplinskom tužiocu.
Aleksandra Petrović
objavljeno: 22.02.2014
