Izvor: Blic, 25.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kod lekara i kad nismo bolesni
KRALJEVO, KRUŠEVAC, NOVI PAZAR, ČAČAK - U poslednjih nekoliko godina sve veći broj građana srednje dobi i mlađi menjaju navike, te na vrata ordinacije pokucaju i kad nisu bolesni. Ključ za ovakvu promenu leži u sve većem strahu za zdravlje, a i u činjenici da mnogi domovi zdravlja imaju preventivne centre gde zdravstveni radnici dolaze na prag pacijentima da bi ih naterali da se pregledaju.
Karcinom materice
Svaka druga žena koja se javi u kruševački >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Centar je pušač, a ima i mnogo gojaznih osoba. Oko 30 odsto pacijenata ima povišene trigliceride.
Inače, najčešći uzroci smrti takozvane reproduktivne populacije, od 15 do 49 godina, u Rasinskom okrugu su maligni tumori pluća i grlića materice, a svake godine u kruševačkoj opštini se registruje oko 1.150 novoobolelih od kancera.
- Iznenadila sam se kada mi je umrla drugarica u četrdesetoj godini. Tužna zbog njene smrti, ali i time opomenuta, otišla sam na preglede i lekari su mi otkrili rak na jajniku. Lekari kažu da je dobro što sam došla na kontrolu pre nego što su se pojavili bolovi - ipsričala nam je anonimna tridesetčetvorogodišnja žena iz Novog Pazara.
Specijalista medicinske statistike dr Fuad Ugljanin, upravnik novopazarske bolnice, kaže da ima utisak kako ljudi u poslednje vreme češće dolaze na preglede i kad nisu bolesni.
- U odnosu na period od pre dvadesetak godina, kada je stanje zdravstvene obaveštenosti građanstva bilo na nešto nižem nivou, danas je sve više osoba koje dođu na pregled kako bi utvrdile zdravstveno stanje. Ipak, još situacija nije na zadovoljavajućem nivou i najveći broj pacijenata dolazi lekaru tek onda kada osete neke tegobe. Kada lekar vidi da pacijent dugo nije bio na pregledima, on sprovodi dijagnostički skrining i često otkrije neka oboljenja za koja pacijent nije znao - kaže dr Zogić.
Navike Kraljevčana da odu kod lekara tek kada ih nešto zaboli poslednjih nekoliko godina se menjaju, a ključ za ovu promenu leži u pristupu zdravstvenih radnika Preventivnog centra koji radi pri Zdravstvenom centru „Studenica".
- Uvideli smo da ljudima moramo da odemo na prag. Kroz Centar su o sada prošli radnici 20 velikih kraljevačkih preduzeća i izuzetno smo zadovoljni odzivom. S druge strane, u udaljenijim delovima opštine radimo na terenu - objašnjava prim. dr Rada Novaković, načelnica Kućnog lečenja i patronaže Preventivnog centra. Po njenim rečima, važno je što su sugrađane upoznali da su mirni jedan period, ali da je važno da za šest meseci ili godinu dana ponovo dođu na pregled. Načelnica Preventivnog centra ističe da će se rezultati ovakvog pristupa videti veoma brzo kroz smanjenje broja obolelih od karcinoma dojke, grlića materice i debelog creva, kao i o cerebrovaskularnim i kardiovaskularnim oboljenjima.
Centar za prevenciju u kruševačkom Zdravstvenom centru radi već 15 meseci i u tom periodu se dosta promenila struktura pacijenata.
- U početku su dolazile osobe od 50 do 55 godina starosti, a u poslednjih nekoliko meseci sve više dolaze ljudi između 30 i 45 godina - objašnjava doktorka Vesna Stević-Gajić iz Centra za prevenciju i dodaje da se mesečno obavi oko 230 pregleda.
- Primetili smo da je među našim pacijentima znatno više žena. Ipak, smatramo da broj onih koji preventivno kontrolišu svoje zdravlje mora da bude još veći - dodaje doktorka Stević-Gajić.
Čačani, posebno oni mlađi, malo vode računa o svom zdravlju. Dolaze kod lekara onda kada „dogori do nokata", a retko koji doktor pamti slučaj da zdrav čovek dođe da proveri svoje zdravlje.
Najčešći izgovor pacijenata onih mlađih od 60 godina, kada bolesti postanu hronične, jeste da nemaju vremena za sebe, jer se često prvo brinu za roditelje, a kada dođu deca, ona su na prvom mestu.
- Dođem samo kada mi je baš teško. Kad vidim više kartona kod svog lekara, pomislim da me kod kuće čeka gomila poslova. Onda kažem, doći ću sutra ranije, pa kad mi je malo bolje, odustanem. Naravno da to nije dobro, ali o tome ne razmišljam - kaže nam četrdesetogodišnja Marija B.
Dr Slađana Rajčević, specijalista opšte prakse, kaže da o zdravlju najmanje vode računa radno sposobni, koji su u punoj snazi.
- Za 15 godina koliko radim nije mi se desilo da se neko iole zdrav interesuje da proveri krvnu sliku, laboratoriju, da dođe po savet. Mlađi muškarci čak i kada su bolesni, čekaju zadnji trenutak. Žene se češće javljaju, i to kada su depresivne, malaksale. Oni mlađi od 30 gotovo da ne dolaze, izuzev ako imaju ozbiljnih zdravstvenih problema. Često se leče sami, ne samo čajevima nego i antibioticima - kaže dr Rajčević, kroz čiju ordinaciju dnevno prođe oko 50 pacijenata, ali uglavnom onih starijih.
Anketa: Da li redovno kontrolišete zdravlje ?
Saša Manić, Kraljeva
Moram da priznam da sam i sam među onima koji se nemarno ponašaju prema svom zdravlju. Drugi životni problemi ne bi smeli da budu opravdanje za nebrigu o zdravlju
Sloboda Radović, Kraljeva
Odlazim na preglede povremeno ali ne onoliko redovno i temeljno koliko bi trebalo. Mislim da smo mi uopšteno narod koji ne vodi računa o zdravlju
Branislav Kostić, Kruševac
Kao dete zdravstvenog radnika imam naviku da redovno kontrolišem zdravlje. Ranije sam laboratorijske analize radio u proseku dva puta godišnje a sada češće.
Olivera Stošović, Kruševac
Kod zubara idem često i to preventivno a lekare ne volim previše i preventivne kontrole zdravlja radim jednom godišnje. Naravno bilo bi dobro kada bih to činila češće.
Fuad Ljajić, Novi Pazar
Nažalost, mnogi se jave lakaru tek kad osete neke bolove, a u zapadnim zemljama je normalno da ljudi redovno kontrolišu zdravlje.
Muhamed Đerlek, Novi Pazar
Javim se lekaru tek kada imam neki zdravstveni problem, kad me nešto zaboli. Bol je čovekov prijatelj, ali je bolje biti sebi prijatelj i povremeno prokontrolisati zdravlje.
Radmila Glavonjić, Čačak
Od prošle godine sam ozbiljno bolesna, ali sam na redovne preglede, posebno ginekološke, dolazila i ranije. Redovni pregledi su važni jer se mnogo lakše leči bolest ako se otkrije na vreme.
Boban Ružičić, Čačak
Dolazim kod lekara samo kad bolest uzme maha i kad već ne mogu da dišem, mada imam česte upale pluća. Mislim da mi to nije potrebno, jer sam često dobrovoljni davalac krvi.
