Izvor: Politika, 25.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kockarski zagrljaj
Vašington, novembra – Radeći u nekada moćnoj firmi "Nortel", jedan naš sugrađanin, "beogradski Amerikanac" sa diplomom elektrotehničkog fakulteta u Beogradu zaradio je podosta njihovih akcija. Dobijao ih je godišnje za nagradu potpuno besplatno ili u bescenje, daleko ispod njihove trenutne vrednosti. Verujući da im se ništa loše ne može desiti, spokojno ih je "štekovao" za starost od koje nije strahovao. Da ih je tada, kada je firma bila na vrhuncu, prodao, samo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od njih bi imao više miliona dolara.
Kada su počele da padaju, nadao se da je to privremeno i da će se krivulja preokrenuti. One su se međutim vrtoglavo strmoglavile dok nisu sa 80 dolara dostigle minimum od nekoliko centi. Kompanija je otišla na doboš, a sa njom i radne nagrade našim sugrađanima koji su kao vrhunski stručnjaci došli u Ameriku u kriznim vremenima devedesetih.
Nije bilo teško naći drugi posao u drugoj moćnoj kompaniji, tako da za njega i njemu slične u Americi nema zime. Primanja su visoka, ali i finansijske obaveze ogromne (školovanje dece, zdravstvena zaštita, otplata kuće i automobila, izdvajanje u penzijski fond sastavljen od akcija koje takođe mogu da rastu i da propadnu) radi se od jutra do sutra..., šalje se starima u Beograd...
Nisu svi bili loše sreće. Mnogi su dobro procenili trenutak kada su akcije dostigle maksimum, pa su ih unovčili i za njih kupili nekretnine od kojih sada mogu mirno da žive, pa da nešto ostane i za unučiće. Ovde je uobičajeno da firma svake godine ponudi po povlašćenoj ceni da kupiš određen broj akcija ili da nekoliko stotina dobiješ i besplatno, umesto nagrade u kešu. Ako si vešt i imaš snage da se sa njima, uveče kad se vratiš sa posla "igraš na kompjuteru" moguće je da se obogatiš. To se ređe dešava. Većina ih je koncentrisana da ne ostane bez prebijene pare. Nedeljno američki profesionalci provode bar dve večeri do ponoći ili do sitnih sati sređujući svoje finansijske prilike. Ili za to unajmljuju posebne stručnjake koji debelo naplaćuju svoje usluge.
Propaganda ovde tvrdi da svako ima slobodu da sebi odredi penziju za starost. U praksi to izgleda ovako: Svaki zaposleni sam sebi određuje u koji akcioni fond šalje jedan deo plate za penziju. Postoje visokorizične akcije koje mogu da donesu i visoki profit i gubitak. Na tu grupu odlučuje se mlađarija na početku svoje radne karijere. Kasnije, ako pare prežive, sve to uplaćuju u neku sigurniju grupu akcija gde je profit minimalan, ali i rizik od gubitka mali. Sve to izjeda i ono malo slobodnog vremena koje je u Americi dragoceno i retko kao i sam novac. Mnogi i ne vole da se bave svojim finansijama maltene profesionalno, kad već imaju sasvim drugu visoku struku. Ali shvataju da je neophodno da se upute i u tu materiju, ako žele da prežive i profitiraju od kapitalizma. A nesrećni beogradski Amerikanac još sanja svoje milione koje je izgubio, samo zato što je hteo da ih sačuva... Budi se u bunilu i trči na posao.
[objavljeno: ]
