Izvor: Vesti-online.com, 23.Feb.2011, 14:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kobni ulazak u taksi

Marjan Melonaši je bio novinar Radio Kosova u Prištini. Tog kobnog 9. septembra 2000. godine kada je kidnapovan, upravo je bio završio svoju polučasovnu emisiju. U 14.15 izašao je iz zgrade radija, ušao u narandžasti taksi i od tad mu se gubi svaki trag. To je sve što porodica o njemu danas zna.

Njegova majka Cica Janković podseća da je izvesno vreme radio u Humanitarnoj organizaciji Jen i Medija ekšenu, a bio je i dopisnik Kontakt radija. Imao je širok krug prijatelja >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << i družeći se s njima učio je albanski i romski jezik, a sporazumevao se i na turskom.

Kao zaposleni u Jenu nosio je humanitarnu pomoć ugroženim srpskim porodicama koje su se silom prilika našle u izolaciji i bez prava kretanja ka drugim mestima. U samoj Prištini vrlo je malo govorio maternji, srpski jezik. Uglavnom se koristio engleskim i albanskim jezikom.

Prvi deo: Aleksandar opisao svoju smrt

Drugi deo: Ivan nije dočekao maturu

- Iz tog perioda njegove humanitarne aktivnosti pamtim neke veoma simpatične momente - priča Cica Janković. - Sećam se, često bi me, našavši se u nekom selu, nazvao telefonom. "Domaćine, domaćine, otvori kapiju!", čula sam kako glasno doziva one kojima je doneo pomoć.

- Moj sin Marjan verovao je u opstanak i suživot na Kosovu. Nije me poslušao i nije bilo, bar sam tako uverena, nekog posebnog razloga da ostane dole. Mi smo otišli, a s njim je jedino ostao njegov deda po ocu Hrista Melonaši, koji je nekih 13 godina bio direktor Škole unutrašnjih poslova u Vučitrnu. Jednostavno nije hteo da ga ostavi tamo samog.

Marjan Melonaši je, inače, rođen u Prištini 3. jula 1976. godine. Jedino je dete u svojih roditelja. Odrastao je, školovao se i radio u mestu rođenja. Studirao je engleski jezik.

- Moj sin je imao širok krug prijatelja - podvlači njegova majka. - U međuvremenu sam saznala da je navodno imao nekakav spor s kolegom Albancem. Detalji mi nisu poznati.

Marjan nije hteo da ide sa Kosova i Metohije. Roditelji i šira porodica su ga uzalud ubeđivali da pođe. Nije želeo ni po koju cenu da napusti Prištinu.

- Jednostavno je hteo da tamo ostane. Želeo je da radi u glavnom gradu Kosova i Metohije. Bio je uveren da će Kosmet jednog dana biti Švajcarska. Tako je, tražeći posao, došao do Medija ekšena. Nažalost, upao je na mesto koje je kidnapovanjem njegovog prethodnika Aleksandra Simovića bilo upražnjeno.

Marjan je voleo Kosmet, a majka, otac, deda i stric, videvši da u Prištini nema opstanka, kumili su ga da pođe s njima.

- Molila sam ga, klečala i kumila, ali uzalud - sa tugom govori Cica Janković.

Cica Janković s pažnjom prati informacije vezane za izveštaj Dika Martija, gajeći nadu da će jednoga dana saznati ko je oteo njenog sina, te da će zločince stići zaslužena kazna.

Cica Janković već 11 godina živi između nade i strepnje. Sve to vreme ispunjeno je očajem. Nada se da će specijalni izvestilac Saveta Evrope Dik Marti istrajati na zadatku koji mu je poveren.

- Instinktivno to osećam - podvlači Cica. - Ako je svojevremeno otkrio tajne zatvore, zašto danas ne bi govorio o Kosovu i Metohiji na pravi način. Za njega, uslovno rečeno, mislim da je hrabar čovek, uz to i nepristrasan. Kao takav je i sačinio onaj izveštaj koji se danas nalazi u centru medijske pažnje. Kasapiti ljude i prodavati njihove organe, to je zaista monstruozno.

Nastavak na Vesti-online.com...