Izvor: Politika, 11.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kobne igre u strujnom kolu
U poslednja dva meseca, u Vojvodini troje dece se teško povredilo igrajući se na železničkim vagonima ispod niskonaponske mreže
Vrbas – Teško je ostati ravnodušan na vest da je dete stradalo od strujnog udara jačine 25.000 volti, i to igrajući se na krovu vagona tik ispod železničke naponske mreže. Samo u poslednja dva meseca, u Vojvodini su se dogodila tri takva slučaja. Stradalnici su mališani uzrasta od 12 do 16 godina. Sva trojica su srećom preživela, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ali sa najvišim stepenom opekotina – izgorelo im je više od polovine površine tela.
Zahvaljujući naporima lekara na Klinici za dečju hirurgiju u Institutu za zdravstvenu zaštitu dece i omladine u Novom Sadu, spasen je život dečaka iz Čerevića, koji se popeo na vagon u železničkoj stanici u Petrovaradinu da bi dohvatio loptu, pa ga je zahvatio udar Voltinog strujnog luka. Na sličan način suočio se sa smrću i osnovac iz Sremske Kamenice, ali je već prebrodio kritičan period i sada se leči na odeljenju za intenzivnu negu. Najgore je, čini se, prošao trinaestogodišnji V.K. iz Vrbasa, kada se u naizgled bezazlenoj dečjoj igri našao na teretnom železničkom vagonu na stanici u ovom gradu. Od siline strujnog udara izgorelo mu je više od polovine kože, još se nalazi u kritičnom stanju, lekari se bore za njegov život, a priroda zadobijenih rana je takva da će zahtevati dugotrajno lečenje i rehabilitaciju.
I ranijih godina, od kada je izvršena elektrifikacija naše železnice, dešavale su se ovakve nesreće sa drastičnim posledicama – najčešće sa teškim invaliditetom žrtava, ili sa smrtnim ishodom. Teško je objasniti šta mališane navodi da se zapute u rizične igre na vagonima ispod strujne mreže napona od 10.000 do 25.000 volti. Njihova prirodna znatiželja i naivnost, uprkos svim upozorenjima, dovode ih u kritične situacije.
Jedan od srećnika, koji je pre dve i po decenije, kao trinaestogodišnjak, preživeo nesmotreni upad u kandže snažnog strujnog kola – nakon višemesečnog lečenja, desetak složenih operacija i dugogodišnje uporne rehabilitacije – uspeo je da nastavi normalan život bez vidljivijih posledica. To je Vrbašanin Dragan Martić. Tek poneki ožiljak na njegovom atletski izvajanom telu podseća ga na trenutak igre kada umalo nije izgubio glavu. O svojoj sudbini za „Politiku" priča:
– Neka puka sreća bila je na mojoj strani. Nisam tada, izgleda, bio svestan opasnosti kojoj se izlažem, pa me je zakačilo smrtonosno strujno kolo, bacilo sa vagona na tlo i pri tom mi spržilo oko 60 odsto površine tela. Dva meseca život mi je visio o koncu. Kada su rane zacelile, počeo sam da se bavim atletskom gimnastikom, smatrajući da ću bildovanjem povećati telesnu i mišićnu masu i na taj način podstaći bržu obnovu kožnog tkiva. To mi je neizmerno pomoglo, rezultati oporavka bili su sve vidljiviji, pa dodatne operacije više nisu bile potrebne – veli Dragan, koji se ovim sportom počeo da bavi iz terapijskih razloga, da bi sanirao posledice teških opekotina, a kasnije mu je postao svojevrsni hobi, pa i životno opredeljenje.
Ovaj četrdesetogodišnjak i posle izlečenja nastavio je da se aktivno bavi bodibildingom i godinama bio jedan od najuspešnijih u zemlji, osvojio na desetine trofeja na domaćim i međunarodnim takmičenjima, pa se posvetio i trenerskom pozivu. Svakodnevno je u teretani, održava kondiciju, podučava mlađe generacije. Često im priča o tragediji koju je preživeo, upozorava ih da ni slučajno „ne izazivaju đavola" kao što je to on u detinjstvu jednom pokušao. Nisu se ostvarile sumorne prognoze lekara da će nakon teškog strujnog udara ostati doživotni invalid. Njegovo zdravlje je danas sasvim u redu, a ožiljci od opekotina gotovo da se i ne primećuju. Nažalost, mnogi koji su doživeli njegovu sudbinu ostali su trajni invalidi.
Petko Koprivica
[objavljeno: 12/04/2008]
