Izvor: Blic, 09.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kobajagi tresi-mesi
Volim inventivne naslove na Wiesbadenskim pekarama. – Pekara Štrudla, Kobajagi pekara, Pekara tresi-mesi"Takvi naslovi, uvek me bace u duboko razmišljanje (šta-je-to-gazda-hteo-da-kaže) i šta je to nekog, ko prodaje peciva navelo, da od čitavog asortimana koji nudi, izabere baš ovaj kolač, koji se pravi od kora filovanih džemom, makom ili orasima. I, zašto ne Pekara Puslica, ili Lenja pita, ili recimo, Uštipak, Rolat...? I zašto baš kolač, ako znamo da pekare nude i slana testa? >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << U tom slučaju, mogao je maštoviti gazda da stavi naslov i Pekara Gibanica, ili Pekara Burek, pa Pekara Kifla, Pekara Djevrek"Ih, šta je sve mogao, pomislim"A, tek ovaj drugi, koji se kobajagi folira, da mu kobajagi nije stalo da neko ozbiljno shvati njegova testa i kobajagi svrati u njegovu pekaru. I onda, kobajagi, ne uzme ništa. A, kad oseti miris kolača i hleba, raširi nozdrve, ovlaži usne i poruči više no što stomak može da mu primi. Volim te kobajagi naivne prodavce, pa razmišljam, zašto se nije drznuo i napisao - Izistinski pekara. Da li bi izistinski bio spreman, da neko izistinski udje u njegovu radnju i izistinski zatraži, to što on kobajagi nudi. A, ovaj (tresi-mesi), što naslovom objašnjava radnju kojom dobija kvalitetno testo, taj me stvarno oborio s nogu. Zamišljam kako njegova pozamašna žena, trese zadnjicom i sisama (u ritmu svoje brašnjave oklagije), a potom golim rukama gnječi testo u nekoj tufnastoj vangli. Tresi-mesi, tresi-mesi, mrmori on (prilazeći joj s ledja), dok mušterije strpljivo stoje u redu čekajući - sveža peciva.
