Izvor: Southeast European Times, 13.Dec.2011, 23:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ko treba da brine o starijima?

Reagujući na porast starije populacije, makedonska vlada je u procesu stvaranja pravnog okvira za uređivanje usluga za starije i podsticanje otvaranja privatnih domova za starija lica.

13/12/2011

Klaudija Lutovska za South European Times in Bitolja – 13.12.2011.

Cilj nove politike izložene ranije ove godine jeste razvoj legalnih institucija za socijalnu zaštitu i podsticanje otvaranja privatnih domova za negu starijih lica, ali neki i dalje postavljaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << pitanje moralnosti ostavljanja svojih najbližih na brigu drugima.

Portparol Ministarstva za rad i socijalnu politiku Davor Poitov izjavio je za SETimes da je do sada, na osnovu ove inicijative, uspostavljeno devet privatnih institucija, dok je još sedam u procesu otvaranja.

„Minstarstvo takođe razmatra mogućnosti javno-privatnog partnerstva“, izjavio je SETimes-u ministar rada Spiro Ristevski.

Domovi za negu starijih lica obično privlače starije osobe koje su izgubile bračnog druga, pate od hroničnih bolesti, nemaju porodicu ili im je porodica u inostranstvu, ali i narastajući broj socijalno ugroženih osoba.

Prema rečima eksperata, potreba za domovima i uslugama koje oni pružaju je akutna.

„Postoje četiri državna doma za negu starih lica, u Skoplju, Prilepu, Kumanovu i Bitolju, sa ukupnim kapacitetom od 500 kreveta [u svakom]“, izjavio je za SETimes Blagoja Ilijevski, upravnik doma za stara lica Su Rajder u Bitolju.

Trebalo bi da bude deset puta više od te cifre, dodao je on.

Pravilna nega i smeštaj u domovima za starija lica unapredili su kvalitet života starijih, zbog čega su se liste čekanja povećale 40 odsto u poslednje tri godine.

„Stariji ljudi dobijaju profesionalnu negu 24 sata dnevno i njihov životni vek produžava se za nekoliko godina“, rekao je Ilijevski.

Uslovi u svim objektima moraju da budu prilagođeni standardima EU, što je primoralo neke domove da zatraže finansijsku pomoć. Su Rajder je, na primer, dobio donaciju iz fonda IPA1 Evropske unije, koja je isplaćena preko opštine Bitolj.

„Dobili smo 600.000 evra za potpuno renoviranje dva paviljona doma. Nakon ovog renoviranja naša stara lica će uživati u uslovima života koji su u skladu sa standardima EU. Opština Bitolj će učestvovati u projektu sa 3,5 miliona evra“, izjavio je za SETimes gradonačelnik Bitolja Vadimir Talevski.

Uprkos promenama u modernom načinu života, nekim porodicama je teško da prihvate stanovanje u domovima za brigu o starijim licima.

„Tradicija nalaže da o starim osobama brine njihova porodica“, izjavila je za SETimes socijalna radnica Marika Đorgoski.

„Samo u nekim izuzetnim slučajevima starije muslimanske osobe smeštene su u tim domovima. Oni čine jedan odsto od ukupnog broja stanara“, rekla je ona.

Mnogi muslimani kažu da roditelji ne bi trebalo da budu ostavljeni bez svoje porodice kada ostare i onemoćaju.

„Moja majka je podigla mene i moju decu; njoj nema mesta u domu za stara lica. Njeno mesto i dom su sa nama“, izjavila je za SETimes 25-godišnja makedonska Albanka Špresa Čkiponja.

Međutim, lekarka opšte prakse Fanče Talevska rekla je za SETimes da porast interesovanja govori o praktičnoj potrebi prevazilaženja socijalnih tabua.

„Potrebni su [i sprovode se] najbolji modeli za produženje kvaliteta života i životnog veka", rekla je ona.

Neki, poput Menke Božinovske, 84-godišnje majke devetoro dece iz sela Puturus, u blizini Bitolja, kojoj je suprug preminuo, odlučili su da vide kako izgleda život u domu.

„Deca imaju sopstveni život, a briga o starima nije korisna za njihove živote. Teško je živeti zajedno; stariji ljudi žele mir. Ovde ja radim u kuhinji, a penzija i novac koji zaradim dovoljni su da moja deca ne moraju da finansiraju moj boravak u domu“, rekla je Božinovska za SETimes.

„U domu za starija lica oni mogu da se druže sa svojim vršnjacima i redovno uzimaju lekove. Ponekad čovek mora da izabere manje zlo: da li razmišljati o psihološkoj traumi koja može da bude izazvana kod male dece u razvoju ili poštovati želje starijih koji nisu ono što su bili, zbog neizdrživog bola, demencije ili Alchajmerove bolesti“, izjavio je za SETimes 28-godišnji Tale Klimeski.

Nastavak na Southeast European Times...