Izvor: Blic, 18.Apr.2011, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko to samo peva
Pozovem majstora da mi popravi frižider i on ga popravi, uz napomenu kako nije siguran koliko će još da fura. U redu, kažem, i odem u kupatilo da se istuširam. Ali, crk’o i bojler. Cimnem ga opet, i on izračuna da je najjeftiniji - nov. Jer, ako promenim kazan, on košta skoro kao bojler. Uz grejače i ostale frcokle, dođe mu na isto. Iskeširam lovu i uključim TV da odgledam omiljenu seriju.
Posle tri minuta - ni tona ni slike. Počnem da pritiskam dugmad, ali slaba >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << vajda. Ovaj put zaobiđem majstora iz straha da ne izudaram čoveka, ni krivog ni dužnog, i zaključim da uz televiziju gubim vreme. Uzmem da čitam novine i tako ugledam oglas čuvene firme koja daje povoljne cene za televizijske aparate. Smesta odjurim na određenu adresu, koja je (što u ovom slučaju nije za potcenjivanje), bogu iza nogu. Tamo me dočeka grupa veselih i kratko podšišanih momaka, nespremnih da mnogo objašnjavaju, sem - da ne rade. Uzdahnem nemoćno i sednem u prvi taksi, s namerom da se vratim nazad, ali posle pet metara, taksista naglo prikoči i kulturno me izbaci, zato što idem desno, a on vozi - levo, krenuo kući, kaže mi. Sednem na trotoar i počnem da pevam iz sveg glasa. Sve iz straha da umesto levo i desno ne odem pravo - u tri lepe, naravno.
