Izvor: B92, 20.Feb.2008, 14:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko sve traži nezavisnost?
Tel Aviv, Edinburg, Moskva -- Jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova pokrenulo je raspravu o statusu nekih nepriznatih republika.
Zvaničnici Škotske i Južne Osetije najavljuju nezavisnost svojih država, dok je palestinski predsednik Mahmud Abas isključio danas mogućnost jednostranog proglašenja državnosti Palestine ako mirovni pregovori s Izraelom ne urode plodom.
"Mi ćemo nastaviti da pregovaramo kako bismo postigli mirovni sporazum tokom 2008, koji uključuje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << rešenje svih pitanja konačnog statusa, među njima i Jerusalim", naglasio je Abas u saopštenju, odgovarajući na poziv svog pomoćnika da Palestinci razmotre proglašenje nezavisnosti, kao što je Kosovo učinio u nedelju, ako ne mogu da postignu dogovor s Izraelom.
"Ali ako ne možemo to da postignemo i dospemo u ćorsokak, vratićemo se našoj arapskoj naciji da preduzmemo neophodne odluke na najvišem nivou", rekao je Abas, ne pominjući nikakve opcije.
Ranije danas Abasov pomoćnik Jaser Abed Rabo, član palestinskog pregovaračkog tima, rekao je da bi Palestinci mogli da razmotre proglašenje nezavisnosti, kao što je to učinilo Kosovo, ako ne mogu da postignu dogovor s Izraelom.
Praveći paralelu s Kosovom Abed Rabo je rekao: "Kosovo nije bolje od nas. Mi zaslužujemo nezavisnost čak i pre Kosova i tražimo podršku SAD i Evropske unije za našu nezavisnost."
Izraelski mediji navode da se ideja o jednostranom proglašenju nezavisnosti pojavila među Palestincima nekoliko dana nakon što su albanski lideri u Prištini proglasili nezavisnost Kosova od Srbije.
To je izazvalo zabrinutost Izraela da bi izraelsko priznanje takvog poteza moglo da ima političke posledice na Bliskom istoku.
Zvaničniči izraelske vlade su izjavili da je Izraelu potrebno vreme da razmotri kakav efekat može da ima "vrlo kompleksna situacija" na Kosovu na izraelsko-palestinski mirovni proces i status izraelskih Arapa.
Jerusalim je zabrinut da bi priznanje nezavisnosti Kosova i Metohije van okvira UN stvorilo presedan i navelo na sličan potez Palestince, ako se pregovori budu odugovlačili bez opipljivih rezultata ili ako na vlast u Izraelu dođe vlada koja nije posvećna rešenju putem pregovora.
Uz to bi arapska manjina u Izraelu mogla da iskoristi takav presedan za secesiju područja na kojima živi puno Arapa, između ostalih, u Zapadnoj Galileji.
Džon Vitbek, međunarodni advokat koji je savetovao Palestince u pregovorima s Izraelom, u međuvremenu je ocenio da bi, po shvatanju SAD i EU, jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova trebalo da bude priznato, čak i ako se Srbija ne slaže.
Odnos SAD i evropskih zemalja bio je, međutim, radikalno različit kada su Palestinci proglasili nezavisnost od izraelske okupacije, novembra 1988. godine. Tada Vašington i zemlje Evrope nisu priznali to proglašenje, naglasio je Vitbek u članku "Ako Kosovo, zašto ne i Palestina", objavljenom na internetu.
On je istakao da za SAD i EU, eventualna palestinska nezavisnost - da bi bila priznata i efektivna - mora biti rezultat pregovora između okupacione sile i okupiranog naroda i mora biti priznata od okupatora.
"Škotska i Britanija srećnije odvojene"
Škotski premijer Aleks Salmond izjavio je da bi nezavisnost Škotske od Velike Britanije bila korisna i za Škote i za Engleze.
On je rekao da bi odvajanjem Škotske "Engleska mogla da dobije prijatnog suseda i izgubi neprijatnog zakupca", ako bi Škoti, kako se nada, podržali nezavisnost na referendumu 2010. godine.
"Mislim da bi Engleska i Škotska bile mnogo srećnije ako bi upravljale same sobom, potpuno nezavisno", rekao je Salmond i dodao da su odnosi među jednakima bolji nego kada "strane zavise jedna od druge".
Aleks Salmond se bori za nezavisnost Škotske više od dve decenije. Član je Škotske nacionalne partije koja je na vlasti od maja prošle godine.
Premijer priznaje da mu je još potrebno da ubedi svoje sugrađane u prednosti nezavisnosti, ali tvrdi da će u tome uspeti, što potkrepljuju i rezultati istraživanja javnog mnjenja.
Planovi Aleksa Salmonda, koji se zalaže i za to da kraljica Elizabeta Druga, po eventualnoj nezavisnosti, ostane šef države i u Škotskoj, hladno su primljeni u zvaničnom Londonu.
Škotski premijer nije mesecima razgovarao sa britanskim kolegom i sunarodnikom Gordonom Braunom, koji se čvrsto zalaže za zajednicu i koji upozorava na "balkanizaciju Velike Britanije" ukoliko Škotska postane nezavisna.
Južna Osetija: Priznanje do kraja godine
Predsednik nepriznate Južne Osetije Eduard Kakojti izrazio je danas uverenje da će do kraja godine nekoliko država priznati nezavisnost te autonomne oblasti, otcepljene od Gruzije.
Posle susreta sa predsednikom spoljnopolitičkog odbora ruske Dume (donjeg doma parlamenta) Konstantinom Kosačovom, Kakojti je rekao da "bez sumnje, ove godine, neke zemlje mogu priznati nezavisnost" Južne Osetije, a "nije obavezno da prva bude Rusija".
Kakojti je ponovio da Abhazija, gruzijska otcepljena autonomna republika, i Južna Osetija, imaju više političko-pravnih i istorijskih osnova za nezavisnost od Kosova i da su sa tim "saglasni praktično svi naši partneri".
"Potrebno je, pre svega, zakonodavnim putem težiti nezavisnosti i posle toga se maksimalno integrisati u sastav Rusije", rekao je on.
Kakojti je rekao da je za stanovnike Južne Osetije najvažnije da imaju mogućnost da se ujedine sa ostalim osetinskim narodom, koji živi u Rusiji, u republici Severna Osetija sa kojom ima zajedničku granicu.
Lider nepriznate republike je dodao da su 95 odsto stanovnika Južne Osetije državljani Rusije "ne po pasošu, već u srcu", i da se osećaju sa Rusijom u jedinstvenom kulturnom i političkom prostoru.
