Izvor: BKTV News, 24.Sep.2014, 13:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ko sve pripada srednjoj klasi?

Poznato je da je „srednja klasa” zaštitni znak demokratski uređenih zemalja i odraz modernog kapitalizma. Poslednjih 25 godina na svetskom planu primetno je opadanje „srednje klase” i porast siromaštva, ali i ekstremno bogatih ljudi. Statistika beleži da je sredinom ove godine u svetu bilo 2.170 milijardera, odnosno 0,5 odsto više nego prethodne godine.

Od početka svetske finansijske krize 2009. godine, broj milijardera se povećao za 810 novih. Bogatstvo milijardera >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << je udvostručeno i ukupno iznosi 6,5 biliona dolara (4,8 biliona evra). Prema istraživanju, 60 odsto novih bogataša je samo steklo svoje bogatstvo, dok je 40 odsto onih koji su imetak nasledili.
U periodu od 1993. do 2010. godine, udeo srednje klase na svetskom tržištu rada je smanjen 12 odsto, dok je udeo visoke klase porastao devet odsto, a niže za tri odsto, navodi se u zajedničkoj studiji belgijskih, holandskih i britanskih stručnjaka objavljenoj u magazinu „American Economic Review“. Ovaj fenomen zahvata čitavu Evropu. Srbija sve više tone u društvo siromaštva, nezaposlenosti, zaduženosti i smanjenja kupovne moći. Svi ovi elementi ukazuju da Srbija nema „srednju klasu” po meri modernog kapitalističkog društva, već je još uvek pod traumama postsocijalizma i tranzicije koja je u Srbiji na sceni skoro četvrt veka.
Prema zvaničnim podacima, u Srbiji svaki četvrti građanin, odnosno 1,8 miliona ljudi, živi na granici siromaštva. Stopa siromaštva je 24,6 odsto, što plasira Srbiju na prvo mesto među siromašnim zemljama Evrope. Za tročlanu porodicu prag rizika od siromaštva je 24.624 dinara, a za četvoročlanu 28.728 dinara. Podaci pokazuju da skoro 700.000 ljudi živi na „poček” da teško plaća kreditne troškove stanovanja, struju, infostan, grejanje, da milioni ljudi u Srbiji nemaju sredstava za kulturne potrebe i sve manje za lečenje i higjenu.
Postavlja se onda suštinsko pitanje „Ko je u Srbiji srednja klasa”? Da nisu možda to delovi zaposlenih u javnom sektoru, profesori, lekari, sudije, tužici, zatim, nešto bogatiji političari, funkcioneri u javnim preduzećima, pojedine strukture u MUP, Vojsci Srbije i veći deo sveštenstva SPC. U ovu kategoriju spadaju i malobrojni penzioneri sa penzijama preko 600 evra, menadžeri u privatnim kompanijama, inženjeri i stručnjaci za IT tehnologije koji rade u stranim kompanijama u Srbiji.
Kada se sve sabere taj pseudosrednji sloj u Srbiji ne čini ni pet do deset odsto zaposlenih u Srbiji. Broj zaposlenih u Srbiji je na kraju marta 2014. godine iznosio 1.698.000 ljudi. Dakle, „srednja klasa” bi u maksimumu u Srbiji bila do 180.000 ljudi. Ako bi taj broj pomnožili sa tri ili četiri u sklopu porodice taj broj ne bi bio veći od 500.000 do 700.000 ljudi, što je oko 10 do 12 odsto stanovništva Srbije. Siromaštvo pojačava smanjenje nataliteta. Svake godine je 40.000 manje rođenih nego umrlih. Parovi se sve kasnije odlučuju da osnuju porodicu, a migracije se ne zaustavljaju. Ako se taj trend nastavi, 2060. godine će nas biti kao 1927. godine. Jačanje „srednje klase” u Srbiji je nužna potreba da bi Srbija sebe otvorila prema regionu i EU i stabilozovala svoj socijalni i društveni položaj. Srbija danas nema ni radničku klasu, niti stabilnu „srednju klasu”. Srbija danas ima klasu bogataša i tajkuna i klasu siromašnih bez posla, statusa i samopoštovanja.
Tomislav Kresović
The post Ko sve pripada srednjoj klasi? appeared first on BK Televizija - BKTV News - Telefakt.

Nastavak na BKTV News...