Izvor: RTS, 28.Sep.2013, 20:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko sve piše knjige
Autori knjiga su, sve češće, ljudi različitih profesija. Jednaku zainteresovanost pokazuju i oni koji znaju da pišu i oni koji ne znaju. Iza toga stoji snažan komunikacijski poriv, objašnjavaju kulturolozi.
Iako prosečan pisac kod nas ne može da živi od pisanja, autori knjiga su, sve češće, ljudi različitih profesija. Jednaku zainteresovanost pokazuju i oni koji znaju da pišu i oni koji ne znaju.
Kada je materijalna dobit uglavnom zanemarljiva, a o popularnosti >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i slavi pisaca govori činjenica da ih samo retki prepoznaju na ulici, razloge za očiglednu želju glumaca, voditelja, lekara i drugih da budu i pisci treba tražiti dublje, u ljudskoj prirodi.
"Mene publika zna iz pozorišta, sa televizije, sa filma, u nekom drugom okruženju i pod nekim drugim okolnostima. Ovo je jedan deo vezan za taj poetski trenutak koji ja privatno delim sam sa sobom, pa sam želeo da poeziju podelim sa publikom", kaže glumac Dragan Vujić.
Lekar Goran Milašinović smatra da je razlog za to neki unutrašnji refleks.
"Kad čovek dođe pred sliku, ako je slikar ili tek počne da slika, onda mu padne na pamet da i on može ovako da napravi i pretpostavljam da je to neki refleks koji se kod mene pojavio kad sam prvi put počeo da čitam", kaže Milašinović.
Prema njegovim rečima, u tome ima neke patologije i nijedan umetnik nije bez patologije i tu ima narcisoidnosti.
"Verovatno je to pokušaj da dođe do sebe ali i do čitalačke publike koja bi mogla da komunicira sa onim što je vaš život, vaše neposredno iskustvo. Zapravo, iza toga stoji snažan komunikacijski poriv", objašnjava kulturolog Divna Vuksanović.
Tvrdnja da imamo više pisaca nego čitalaca sve više se od šale pretvara u realnost. Kada pišu oni koji imaju usistinu šta da kažu, onda dobija književnost. U suprotnom imamo problem.
"Kritika, teorija i pre svega izdavačke kuće treba da regulišu koje vrednosti izbacuju na takozvano tržište knjige, vodeći uvek računa o zaštiti univerzalnih vrednosti, odnosno onoga što zovemo kulturni efekat, umetnički doživljaj, estetski doživljaj i sve ono što je trenutno u drugom planu kada je reč o tržištu knjige", kaže Vuksanović.
Poznato estradno ime na koricama često je garancija izdavacu za dobru prodaju, pa se namerno zaboravlja da knjiga nije isključivo roba - da treba da ima kulturološki efekat jer direktno utiče na sistem vrednosti sredine.
