Izvor: Politika, 28.Nov.2013, 15:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko se žali – potrošiće se
U jednoj od poslednjih objavljenih odluka, Burt v. Titlow, Vrhovni sud SAD izjasnio se i o pravu na pravnu pomoć, koje je u ovoj zemlji garantovano šestim amandmanom uz Ustav. Tom prilikom je primećeno da šesti amandman ne garantuje pravo na perfektno zastupanje, već jedino pravo na efikasnu pravnu pomoć.
Istovremeno, u Republici Srbiji postoji garantovano pravo na pravnu pomoć koju u skladu sa članom 67 Ustava prvenstveno pruža advokatura, dok se zakonom određuje kada je ta >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pravna pomoć besplatna. Na prvi pogled se čini da naš ustav pruža čak više garancija strankama u pogledu pravne pomoći nego što je slučaj u SAD. U praksi, međutim, pravo na pravnu pomoć, bar kad je u pitanju postupak po ustavnim žalbama pred Ustavnim sudom, de fakto ne postoji.
O čemu je ovde reč? Ustavna žalba, kao pravno sredstvo koje građanima stoji na raspolaganju u slučaju da smatraju da su im prekršena ljudska prava i osnovne slobode, predstavlja veoma kompleksan akt, koji građani često ne mogu sastaviti bez stručne pomoći. Praksa Ustavnog suda (za razliku od npr. Evropskog suda za ljudska prava) stoji na stanovištu da je uslov za uspeh po ustavnoj žalbi besprekorno identifikovanje povređene ustavne norme, te precizno postavljanje zahteva o kome Ustavni sud treba da odluči. Ukoliko stranka pogreši u ovim koracima, iako postoji povreda osnovnog ljudskog prava,lako se može desiti da je Ustavni sud ne utvrdi. Dakle, Ustavni sud je postavio veoma visoke standarde za uspeh po ustavnoj žalbi, a te standarde teško može ispuniti neuka stranka.
Istovremeno sa ovim zahtevima, strankama je ipak uskraćeno pravo na pravnu pomoć.Naime, troškovi izrade ustavne žalbe, koji su u skladu s važećom advokatskom tarifom značajni i iznose(najmanje) 90.000 dinara, neće biti priznati stranci u slučaju da po ustavnoj žalbi uspe, niti će država biti obavezana da iste nadoknadi. Na taj način stvara se paradoksalna situacija u kojoj stranka koja ima troškove izrade ustavne žalbe u visini od preko 800 evra, uspe po istoj i dobije naknadu štete zbog povrede ljudskog prava u visini od 600 evra. Matematika je neumoljiva– ako želite da uspete po ustavnoj žalbi i da pri tomeiskoristite pravo na pravnu pomoć, vaša imovina se nesporno mora umanjiti. Stoga izaberite koje ćete ustavno pravo koristiti–pravo na imovinu ili pravo na pravnu pomoć.
Što se države tiče, ona će biti stimulisana da i ubuduće krši osnovna ljudska prava građana. Jer da bi se to kršenje utvrdilo stranka mora biti spremna ili da se odrekne pomoći advokata i sama pokuša da podnese delotvornu ustavnu žalbu, ili da državi pokloni sumu kojuje izdvojila zaadvokata. Stoga će pravo na pravnu pomoć u praksi ostvarivati samo oni građani koji su spremni da se unapred odreknu troškova zastupanja. Ne vodi li to ka diskriminaciji građana po osnovu imovnog stanja?
Advokat, specijalista evropskog prava
Vojin Biljić
objavljeno: 28.11.2013.
