Izvor: Politika, 05.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko prlja, ima da nadrlja
Pevušili su đaci kragujevačkih osnovnih škola refren pesme Bore Đorđevića dok su, u nedavno organizovanoj akciji Saveza ribolovaca Šumadije, sakupljali otpatke na obali Gružanske akumulacije, iz koje se njihov grad snabdeva vodom za piće
Za razliku od učenika, koji su samo pevušili, ministar ekologije i zaštite životne sredine Saša Dragin, zajedno sa čelnicima Šumadijskog okruga, najavio je oštru borbu protiv svih koji ugrožavaju akumulaciju „Gruža”. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Odatle se, naime, vodom za piće snabdeva gotovo pola miliona stanovnika Kragujevca i centralne Srbije. S obzirom na zahuktalu divlju gradnju i sve veći broj zagađivača na obali akumulacije, poslednji je čas da se nešto preduzme pre nego što voda za piće postane upotrebljiva samo kao tehnička.
Sve datira iz 1979. godine, kad je počela izgradnja brane na srednjem toku reke Gruže. Sredstvima samodoprinosa Kragujevčana otkupljene su plodne gružanske oranice i potopljene akumulacijom koja se protegla oko deset kilometara u dužinu i zahvatila površinu od preko 900 hektara.
Punjenje akumulacije je završeno 1985. godine, a zavrzlama oko nadoknade za oduzeta imanja nije razrešena ni do danas. Neverovatna je i sama činjenica da, iako je jezero na teritoriji opštine Knić, u većini gružanskih sela vodosnabdevanje još nije regulisano. Zbog toga Knićani smatraju da Kragujevac, s obzirom da koristi javno dobro ovog mesta, mora da nađe neki alternativni program da bi svi bili zadovoljni.
Vikendice preče od vode za piće
Prilikom formiranja akumulacije obeležena je sanitarna zona zaštite pijaće vode od smeća, fekalija i hemikalija koje koriste poljoprivrednici. Na 500 metara od obale ne sme ništa da se gradi, a na 50 metara od vode nije dozvoljeno obrađivanje zemljišta, ali na njemu mora da se održava i sadi trava. Međutim, duž obale jezera i bez „papira” podignuto je preko pedeset vikendica, načičkane su brojne kamp prikolice. Čašu je prelilo podizanje 13 brvnara u takozvanom ribarskom selu, na samo deset metara od obale jezera, namenjenog stranim turistima. Dozvolu za gradnju nisu imali, ali jesu saglasnost Ministarstva za šumarstvo i vodoprivredu. Svi oni se uzdaju u mogućnost legalizacije ukoliko se zanemari prvobitna namena jezera.
I njive se obrađuju gotovo do same obale, mada je sve manje oranica. Trgovina zemljištem je sve aktuelnija, a cena placeva je desetostruko poskupela.
Jezero Gruža je bogato ribom: tu grizu som, štuka, šaran, deverika. Upecali su se primerci od preko 50 kilograma. Zato ne čudi što ovdašnja sportska ribolovačka udruženja broje oko 3.000 članova. Po rečima stručnjaka, međutim, i oni imaju udela u zagađenju vode samim bacanjem mamaca za ribu: ako ih je vikendom po hiljadu i svaki baci po kilogram mamaca, to je tona organskih materija u jezeru, pokazuje računica.
Akumulacija „Gruža” iz koje se Kragujevac snabdeva vodom za piće posebno je ugrožena leti, jer preraste u kupalište i izletište Šumadinaca.
Ovo je naš „izvor”
Čini se da za ovo jezero ipak dolaze bolji dani. Za početak je organizovana akcija čišćenja priobalja u kojoj je učestvovalo i 150 učenika osmog i sedmog razreda kragujevačkih osnovnih škola „Đura Jakšić” i „Milutin i Draginja Todorović”, kao i 70 đaka OŠ „Vuk Karadžić” iz Knića. Od Aleksandra, Ilije, Danijele, Miloša, Selene, Velimira, Haljilja, Nevene" saznajemo da su u roku od dva sata sakupili 30 džakova smeća, mahom PVC ambalaže.
– Otpatke ne bacamo unaokolo, već u kantu za smeće. Ovo je naš „izvor”, mi ovu vodu pijemo – naglasio je učenik Stefan Živković, čudeći se nemaru odraslih.
Radnici JKP „Zelenilo” su na putu ka jezeru očistili dve divlje deponije.
– Nije ih teško ukloniti, problem je što ponovo nastaju. Zato treba apelovati na sve da čuvaju okolinu, kaže Dobrila Desivojević, direktorka JKP „Zelenilo”.
Pune ruke posla imao je i Dejan Krstić, predsednik Sportskog udruženja ribolovaca „Magma” iz Kragujevca, koji kaže: „Ribari su najčešći posetioci jezera, pa je na nama i najveća obaveza da ga čuvamo".
Među učesnicima akcije sreli smo i direktorku turističke organizacije iz Knića Natašu Đurđević. Pitamo je u kojoj meri na očuvanje čistoće jezera utiču veslači, koji svake godine ovde imaju pripreme pred velika svetska takmičenja s kojih se redovno vraćaju sa zlatnim odličjima.
– Bilo je onih koji su smatrali da veslačima nije mesto na jezeru. Stručnjaci su, međutim, rekli da su dobrodošli, posebno u letnjim mesecima. Ovo je stajaća voda, prilikom veslanja utiče se na njeno mešanje, samim tim i na veću aeraciju, pa je voda u vreme njihovog boravka kvalitetnija – naglašava naša sagovornica.
Rukave je zasukao i ministar Dragin, i na kraju akcije „Milion stabala za Srbiju” zasadio „milion i prvo”, stablo lipe.
Druga faza u zaštiti akumulacije podrazumeva izradu dokumentacije za trajno rešavanje ekološkog problema. U planu je podizanje ograde na frekventnim mestima oko jezera, da bi se tako i fizički sprečio pristup i zagađenje vode.
Podršku akciji za očuvanje Gružanskog jezera dali su i mediji. Povodom Međunarodnog dana voda (22. mart) sekcija ekoloških novinara organizovala je svoj prvi „Eko pres karavan". Učesnike karavana od Beograda do jezera Gruža prevezao je Ikarbusov autobus koji kao gorivo koristi prirodni gas i tako doprinosi smanjenju emisije štetnih materija.
Prelepu Gružansku akumulaciju obasjanu suncem na zalasku napustili smo u nadi da će nadležni, pre svega kragujevački „Vodovod”, istrajati u zaštiti pijaće vode kojom žeđ gasi blizu pola miliona žednih usta.
Slavica Berić
[objavljeno: 06/04/2008]
