Izvor: Vesti-online.com, 06.Feb.2013, 13:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko peva ništa ne misli
- Pa zar ti baš ništa ne znaš o toj zemlji? Zar ni po čemu nije čuvena? Ribar se zamisli, pusti mrežu iz ruke, pa kao da se nečeg seća. Posle dugog ćutanja reče: - Kažu da ima u toj zemlji dosta svinja. - Zar je samo zbog svinja čuvena ta zemlja? upitam začuđeno. - Pa ima i budalaština mnogo, al' to mene slabo zanima, reče onaj hladnokrvno, i uze opet krpiti mreže. - Beše mi nejasan taj odgovor, te ga nanovo zapitam. - Kakve budalaštine? - Svakojake, odgovori ovaj s nekom dosadom, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << i zevnu ravnodušno. - Dakle, svinje i budalaštine, ni o čemu drugom nisi više slušao? - Sem svinja, vele da imaju mnogo ministara, koje u penziji, koje na raspoloženju, ali njih ne izvoze na stranu. Izvoze samo svinje.
Ovako je Radoje Domanović na samom početku 20. veka pripremao svog junaka za ulazak u zemlju Stradiju. Od tada do danas prošlo je više od stotinu godina, a Stradija se nije mnogo izmenila. Doduše, u međuvremenu je osiromašio svinjski fond, torovi u kojima se uzgajaju gice prasice odavno nisu po EU standardima, pa je izvoz stao, ali zato budalaština i ministara u savremenoj Stradiji ima skoro isto kao i pre jednog veka.
Napredak je samo u tome što je sada broj budalaština po jednom ministru znatno veći nego pre. Ali to je samo zbog štednje, odnosno svetske ekonomske krize i potrebe da se razne gluposti Stradije sabiju na što manje mesta, odnosno rasporede na što manje državnih službenika. To se, inače, danas zove racionalizacija administracije.
Tako, na primer, u ovovremenoj Stradiji nema nikakve potrebe da unutrašnja dela i pendreci; korupcija, kriminal i kokain; muzika, zabava i mediji; Kosovo, trgovina i Jevropa... imaju zasebne resore. Zašto rasipati pare iz budžeta kad se sve to može staviti u opis poslova jednom čoveku. Onom koji je rad da sve te terete dobrovoljno stavi na svoja krhka ramena i da k tome još i peva. Peva li ga, peva. Gde god stigne, kad god stigne i s kim god stigne.
Ne smeta mu što je ona nekdašnja "ko peva zlo ne misli" doživela metamorfozu u "ko peva ništa ne misli". Uostalom, savremenoj Stradiji nisu potrebne misli, potrebna su joj dela. Zato njeni ministri ne čase časa, non stop su na funkciji i u akciji.
Na primer, probijaju se kroz smetove da bi čak iz Bugarske stigli u Beograd na krsno slavlje prijateljici iz detinjstva koja više nije okovana narukvicom na nozi. Jer je uredno u državnu kasu uplatila protuvrednost svojih nedela, pa sad nastavlja slobodno da peva. Malo solo, malo s ministrom zemljakom. Onim koji peva i pod šatorom, svatovima ili kikbokserima, u Stradiji i izvan nje; onom koji sevdalinkama zabavlja bošnjačke, hrvatske, crnogorske i makedonske kolege okupljene na balkanskoj konferenciji o bezbednosti u Sarajevu. A onda, kad se vrati u Beograd, između Ane Bekute i Vesne Zmijanac uglavi svoju izvedbu "jorgovana".
Naš svestrani ministar rado peva i u Briselu gde, otimajući mikrofon Kusturici, zabavlja učesnike skupa "Upoznajte Stradiju kao investicionu destinaciju". Taj nastup je Nenada Čanka ponukao da na Tviteru zaključi kako se za takvo pevanje u Evropi dobija "status zaštićenog svedoka i novi identitet".
Najzaposleniji ministar u Stradiji peva diljem otadžbine, i zimi i leti, od Subotice do Surdulice. Gostuje na raznim televizijama, slikaju ga sa svih strana, pa i ispod suknje...
Obliven znojem kreće na nove turneje. I zato, kad se neki put spotakne, kad naleti na nekog mafijaša, nemojte mu na tome zameriti. I verujte mu kad kaže da nije znao s kim ima posla.
Pa kako bi znao? Ima li on uopšte vremena da se raspita za lik i delo onih sa kojima jede, pije i peva. I zar je lepo sumnjati u prošlost onih koji uredno podmire račun za svaku tu gozbu. Opranim kešom.
Nastavak na Vesti-online.com...
