Izvor: Blic, 14.Jul.2014, 12:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko odbije da robuje, seku mu ruku
Jedan udarac sekire zauvek je promenio život Dijalua Nijala (18). Mladi Indijac je surovo kažnjen jer je pokušao da pobegne iz zloglasnih ciglana Hajderabada. Procenjuje se da u ključnim granama indijske privrede radi oko 10 miliona robova
- Bol je bio neizdrživ. Mislio sam da ću umreti - priča momak koji je ostao bez desne šake.
On je jedan od stotine ljudi koji pate od jutra do mraka i nemaju slobodu da napuste nehumani posao, prenosi Bi-Bi-Si. Deo uspeha nacionalne >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << privrede koja je deseta u svetu, Indija duguje upravo radnicima koji su pretvoreni u moderne robove. Oni se regrutuju iz siromašnih krajeva i zapošljavaju uz pomoć posrednika. Obično sklapaju dogovor po kome radnik treba da da posredniku prvih nekoliko plata kako bi mu se odužio, ali iznos je toliko mali da vraćanje duga traje godinama.
Uslovi na radnom mestu su mnogo lošiji od obećanih, ali siromašni radnici su primorani da ostanu tu gde su, delom zbog pomenutih dugova, a delom zbog pretnji nasiljem koje stižu od poslodavca.
Dijalu Nijal je s još 11 mladića radio na obodu Hajderabada, kada mu se ukazala prilika da pobegne. Pokušaj da se oslobodi platio je šakom.
- Uhvatili su mog prijatelja i mene i pitali nas da li želimo da izgubimo šaku ili stopalo. Obojica smo izabrali ono prvo. Gledao sam dok su mu sekli ruku sekirom, kao da je glava pileta. Onda su odsekli moju - kaže Nijal.
On je sada slobodan, ali u svom zabačenom selu Orisa nema struju ni vodu. Siromašan je kao i ranije, a otkad je postao bogalj zaostaje za vršnjacima u seoskim poslovima. Njegova želja da se jednog dana oženi i zasnuje porodicu verovatno će ostati samo pusti san.
Skupo platili pokušaj bekstva: Dijalu Nijal sa prijateljem
Dužničko ropstvo je u Indiji zabranjeno od 1976. godine, a državni funkcioneri tvrde da ga zaista više nema u toj zemlji. Međutim, podaci dobrotvorne organizacije „Međunarodna misija pravde“ pokazuju drugačije.
Ta organizacija okuplja oslobođene i pomaže im da se oporave i pronađu novo mesto u društvu. Nekadašnji robovi moraju ponovo da nauče da se smeju i razgovaraju sa drugima. Na grupnoj terapiji sede u krugu i razmenjuju iskustva ili pevaju ohrabrujuće pesme poput: „Pobedićemo bol, bićemo slobodni“. Ovakvi prizori podsećaju na one koji su se mogli videti u doba ropstva u Americi, piše Bi-Bi-Si.
Žrtve maltretiranja nemaju način da naplate pretrpljeni bol. Ako se obrate sudu, procesi će trajati godinama, a u najboljem slučaju poslodavci će dobiti zanemarljivu novčanu kaznu.
- Za njih bi i doživotna robija bila suviše blaga kazna. Nikada neću moći da im oprostim - kaže Nijal.
Najčitanije SADA:
