Izvor: Politika, 24.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko nam je sklonio sir?
Kako reagovati kad se stvari menjaju: žaliti za onim što je bilo, uzdisati za starim dobrim vremenima, kukati kako ovo što se sada događa "nikad nije bilo", ili se suočiti s promenama – i menjati samoga sebe?
Kraj prošlog i početak ovog veka je doba velikih promena. Promenio se svetski poredak, sa pozornice je nestao socijalizam kao društveni poredak i ekonomski model, duboke promene su i u samim kapitalističkim (tržišnim) ekonomijama: globalizacija – rastuća ekonomska >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << (politička, tehnološka i kulturna) međuzavisnost sveta – unela je nova pravila po kojima najviše šansi za napredovanje i opstanak imaju samo oni koji se najbrže prilagođavaju i najefikasnije menjaju.
O globalizaciji i promenama napisane su već na hiljade opširnih knjiga, ali mi je nedavno do ruku došla jedna sa manje od sto strana odštampanih krupnim slovima, i u kojoj je teksta koliko stane na dve strane ovih novina.
Njen naslov je "Ko mi je maznuo sir" (čini mi se nepotrebno vickast prevod originala čije je doslovnije značenje "ko mi je sklonio sir" – "Who moved my cheese?). Autor je dr Spenser Džonson, profesionalni psiholog i lekar, danas mnogo poznatiji kao pisac motivacionih bestselera. "Ko mi je maznuo sir" je, naime, jedna od najprodavanijih knjiga na planeti: prvi put objavljena 1998, dosad je imala nebrojeno izdanja na svim kontinentima. Samo u Kini je prodato dva miliona primeraka, dok je sa 4,5 miliona u Japanu najprodavanija knjiga stranog autora u istoriji. (Kod nas je od 2001. imala dva izdanja, i kako kažu u izdavačkoj kući "Alnari", prodato je nekoliko hiljada primeraka).
Čime je zaslužila toliko uspeh? Reč je u stvari o jednoj basni sa četiri junaka, dva miša i dva čovečuljka. U originalu miševi se zovu Snif i Skari, a čovečuljci Hem i Hau, što je Ana Grbić efektno prevela kao Njuško i Brzoje i Tucko i Mucko. Oni žive u jednom lavirintu, i dnevna rutina njihovih života se sastoji u tome da svakog dana od svojih kuća putuju do skladišta gde ih čeka ukusan sir: tvrd koji su grickali glodari, i sir s velikim S koji je čovečuljke, sa mozgovima prepunim raznih ubeđenja i emocija, činio srećnim. Ni jedni ni drugi nisu se pitali otkud tamo sav taj sir, ali su se navikli na njega, verovali su da ga zaslužuju i da će ga uvek biti.
Ali jednog dana neka nepoznata i nevidljiva ruka je – sir sklonila.
Miševi, koji su stalno njuškali okolo, nisu bili iznenađeni, jer su već pre toga uočili da se zalihe sira smanjuju. Instinkt im je rekao šta im valja činiti: krenuti dublje u lavirint i potražiti drugo skladište sira.
Tucko i Mucko nisu međutim bili pripremljeni za ono što će pronaći. S nevericom su gledali u prazno skladište i pitali se ko im je sklonio (maznuo) sir. "Nije fer", vikao je Tucko, dok je Mucko ćuteći pokušavao da shvati šta mu donosi gubitak "sira nasušnog". Obojica su pri tome bili uvereni da im je naneta velika nepravda. Kako je to moglo da se desi? Niko ih nije upozorio, nisu oni krivi. Ne može to tako...
Sledećih dana čovečuljci su bili u dubokoj depresiji, dok su miševi, zalazeći sve dublje u lavirint, njuškajući po svakom skladištu na koje bi naišli, konačno našli na jedno sa puno novog sira, i time rešili svoj problem.
Pošto je situacija bila sve beznadežnija, Mucko je zaključio da nema drugog rešenja nego da se krene u lavirint i potraži novi sir. Tucko je međutim bio energično protiv toga: "Ovde mi se dopada, ovde sve znam, a napolju je opasno", glasilo je njegovo obrazloženje. Predložio je zato da ostanu i sačekaju da im vrate sir.
Mucko je ipak krenuo u potragu za novim sirom. Lutajući po lavirintu, ostavljao je razne poruke, za slučaj da za njim krene i Tucko. Te poruke na zidu su poenta priče i filozofija suočavanja sa promenama koja je knjigu dr Džonsona učinila toliko popularnom (i literaturom u mnogim korporacijama). A evo šta je, u svom traganju za novim sirom, do koga je na kraju i došao, između ostalog, napisao Mucko:
Često njuši sir, jer ćeš tako znati kad će početi da se kvari. Ako kreneš u neistraženom pravcu, lakše ćeš pronaći novi sir. Bezbednije je lutati kroz lavirint, nego ostati tamo gde nema sira. Ako na vreme primetiš sitne promene, lakše ćeš se prilagođavati krupnim kada naiđu. Neko stalno sklanja sir. Pripremi se za nestanak sira. Što pre preboliš stari sir, brže ćeš uživati u novom...
Basna o siru, miševima i čovečuljcima je, kao i sve basne, metafora života, sa naravoučenijem. Čini se kao da je pisana za ova tranziciona vremena. Stvarno, ko nam je sklonio sir u kojem smo nekad uživali? I da li možda previše kukamo za tom nepravdom, a sa premalo hrabrosti i odlučnosti u lavirintu u kome smo zatečeni – ili nekom drugom – tragamo za novim?
[objavljeno: ]
