Izvor: Politika, 23.Jun.2011, 11:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko mora da nam izda fiskalni isečak, a ko ne
Šta sve mora da sadrži račun i na šta treba obratiti pažnju pre nego što platimo robu ili uslugu, istraživao je „Potrošač”
Opšte je pravilo da svaka roba ili usluga ima cenu. Većina zna da je najskuplja besplatna roba ili usluga. Takođe je poznato da se za „besplatno” ne izdaje račun ili drugi dokument koji služi kao račun (zvaničan naziv dokumenta koji predstavlja dokaz da ste nešto platili prema članu 42. prečišćenog Zakona o porezu na dodatu vrednost, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Službeni gl. RS br. 84/2004, 86/2004, 61/2005 i 61/2007).
U zavisnosti od toga koja vrsta računa se izdaje korisniku u prometu robe ili usluga, radi lakšeg razumevanja ponosne dobitnike dokaza da su nešto platili podelićemo na dve kategorije:
1. Obveznici PDV. U odnosu na ostale, njima je lakše, jer su drugi obveznici PDV u obavezi da im izdaju račune ili druge dokumente koji služe kao račun.
2. Ostali. Svi ostali mogu da dobiju samo fiskalne isečke ukoliko ne koriste usluge ili ne kupuju robu od nekoga čija je delatnost oslobođena posedovanja fiskalne kase i izdavanja računa.
Navešćemo vam u originalu član 42. Zakona o porezu na dodatu vrednost:
„Obveznik je dužan da izda račun ili drugi dokument koji služi kao račun (u daljem tekstu: račun) za svaki promet dobara i usluga drugim obveznicima.
Obaveza izdavanja računa iz stava 1. ovog člana postoji i ako obveznik naplati naknadu ili deo naknade pre nego što je izvršen promet dobara i usluga (avansno plaćanje), s tim što se u konačnom računu odbijaju avansna plaćanja u kojima je sadržan PDV.
Račun sadrži sledeće podatke:
1) naziv, adresu i PIB obveznika – izdavaoca računa;
2) mesto i datum izdavanja i redni broj računa;
3) naziv, adresu i PIB obveznika – primaoca računa;
4) vrstu i količinu isporučenih dobara ili vrstu i obim usluga;
5) datum prometa dobara i usluga i visinu avansnih plaćanja;
6) iznos osnovice;
7) poresku stopu koja se primenjuje;
8) iznos PDV koji je obračunat na osnovicu;
9) napomenu o poreskom oslobođenju.
Račun se izdaje u najmanje dva primerka, od kojih jedan zadržava izdavalac računa, a ostali se daju primaocu dobara i usluga.
Kada je reč o tumačenju člana 42. Zakona o PDV nadležno Ministarstvo finansija u svojim mišljenjima različito naziva onoga kome se obavezno izdaje račun. Tako, na primer u mišljenju ministarstva br. 413-00-13333/2007-04 od 24. 1. 2008. primalac računa se naziva: druga lica (lica, kao što znamo, u pravu mogu biti fizička i pravna, te se ovo može odnositi na obe kategorije). U nekim drugim mišljenjima ministarstva se onaj kome se obavezno izdaje račun naziva: drugi obveznik. Možemo samo da nagađamo zbog čega dolazi do ovih razlika u tumačenju nadležnog ministarstva.
Ono što je jako bitno je da sadržaj računa (ili drugog dokumenta koji služi kao račun) ostaje nepromenjen bez obzira kome se on izdaje. Postoji samo nekolicina delatnosti koje mogu iz računa izbaciti pojedine stavke definisane članom 42. Zakona o PDV. Te delatnosti su definisane „Pravilnikom o određivanju slučajeva u kojima nema obaveze izdavanja računa i o računima kod kojih se mogu izostaviti pojedini podaci” (Sl. glasnik RS br. 105/2004, 140/2004 i 67/2005).
To su sledeće delatnosti:
Turističke agencije izdaju račune u kojima je sadržan samo podatak o ukupnom iznosu turističke usluge. One, međutim nisu oslobođene izdavanja fiskalnih isečaka, pa oni moraju da sadrže sve one podatke koji nisu sadržani u računu.
Obveznik koji prometuje polovnim dobrima, umetničkim delima, kolekcionarskim dobrima i antikvitetima takođe iskazuje podatak o prodajnoj ceni dobra u momentu prometa dobra.
One delatnosti koje su Zakonom o PDV oslobođene plaćanja poreza. Umesto iznosa PDV iskazuju zakonski osnov za oslobođenje od PDV (kreditni poslovi, izveštaji Kreditnog biroa, usluge osiguranja i reosiguranja, promet zemljišta i davanje u zakup tog zemljišta, TV pretplata, usluge zdravstvenih usluga itd.)
Podsetićemo vas i na Zakon o fiskalnim kasama (Sl. glasnik RS 135/2004) u jednom delu koji, parafrazirano glasi ovako:
„Niste u obavezi da platite robu ili uslugu ukoliko vam se ne izda fiskalni isečak”. Nažalost, ovo je decidirano određeno samo za one delatnosti koji promet evidentiraju preko fiskalne kase.
Svejedno, suština je u sledećem:
Ukoliko obveznik PDV za svoju uslugu ili promet robe, bez obzira što nije u obavezi, izda račun, onda takav račun mora da sadrži sve elemente koje propisuje Zakon o PDV. Ne mora da se zove račun, ali se postavlja veliko pitanje šta predstavlja dokument koji nema devet stavki člana 42. Zakona o PDV.
Elementarno poznavanje prava nameće zaključak da takav papir nije dokaz da ste nešto platili. Interesantno bi bilo saznati šta o tome misli Ministarstvo finansija.
Takođe je zanimljiva činjenica da većina pružalaca komunalnih usluga dostavlja račune svim korisnicima, pa i onima koji nisu obveznici PDV, u kojima se sadrže svi elementi koje propisuje Zakon.
Dakle, da pregledamo, šta to sve plaćamo mesečno, periodično, po izvršenoj usluzi i na osnovu čega to radimo.
Redakcija „Potrošača”
objavljeno: 23.06.2011.
